Ова варијанта је везана за гене који кодирају никотинске ацетилхолинске рецепторе ,,nAChRs“, који су кључни за награђујуће ефекте пушења на мозак, пренио је портал Траст мај сајенс.

Тим истраживача је секвенционирао геноме 37.897 активних пушача у оквиру проспективне студије становника Мексико Ситија, која проучава факторе здравља ове популације.

Кроз анализу, откривена је варијанта гена ,,CHRNB3“, која кодира ,,β3“ под‌јединицу ,,nAChR“ рецептора.

Особе које посједују ову варијанту пуше значајно мање цигарета у поређењу са онима који имају уобичајену верзију гена.

Појединци са једном копијом ове генетске варијанте пуше око 21 одсто мање цигарета, док они са двије копије пуше чак 78 одсто мање.

Ова варијанта је чешћа међу људима мексичког поријекла, али су слични резултати забиљежени и у групама од око 130.000 људи европског поријекла из британске биобанке и 180.000 људи источноазијског поријекла из јапанске биобанке.

Истраживачи напомињу да варијанте које утичу на активацију ,,CHRNB3“ рецептора могу да смање број цигарета које пушачи свакодневно конзумирају, без обзира на етничку припадност.

Ови налази сугеришу да би инхибиција ,,β3“ под‌јединице могла да представља потенцијалну терапијску стратегију за лијечење зависности од никотина.

Студија, такође, указује на потребу за даљим истраживањима, укључујући геномску анализу већих и мултиетничких група појединаца са заједничком особином, како би се тачно утврдила повезаност између ових генетских варијанти и зависности од дувана.

Ова открића отварају могућност за развој нових терапијских приступа који би могли да помогну у смањењу глобалне преваленције пушења.