Исланд током цијеле године користи исто вријеме, без преласка између љетњег и зимског рачунања времена. Турска је 2016. године престала да мијења сат и од тада користи стално вријеме, а Русија, Бјелорусија, Јерменија и Грузија такође су укинуле сезонске промјене.

У Европској унији питање укидања помјерања сата разматрано је годинама. Европска комисија је 2018. спровела јавне консултације у којима је учествовало око 4,6 милиона људи, а око 84 одсто испитаника подржало је укидање сезонског помјерања времена.

Комисија је потом предложила укидање промјене сата од 2019. године, уз могућност да свака земља изабере да ли ће трајно користити љетње или зимско рачунање времена. Међутим, чланице нису успјеле да постигну договор о томе које би вријеме било стално, па приједлог није спроведен. Земље ЕУ и даље на прољеће прелазе на љетње, а на јесен на зимско рачунање времена.

У Азији сезонско помјерање времена не примјењују Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја, Тајланд, Вијетнам, Индонезија, Малезија и Сингапур. Кина је љетње рачунање времена укинула 1991. године.

На Блиском истоку сат током године не мијењају Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Кувајт и Бахреин. Иран је сезонско помјерање укинуо 2022. године, а од 2023. више не мијења вријеме између љета и зиме.

У Јужној Америци сезонско рачунање времена не примјењују Бразил, Аргентина, Колумбија, Перу и Еквадор. Бразил је љетње рачунање времена укинуо 2019. године. У Аустралији правила зависе од државе. Нови Јужни Велс, Викторија, Јужна Аустралија, Тасманија и Територија аустралијске престонице прелазе на љетње рачунање времена, док Квинсленд, Западна Аустралија и Сјеверна територија не мијењају сат, пренио је портал "Марив".

Међу разлозима за укидање сезонског помјерања времена наводе се једноставније функционисање свакодневног живота, избјегавање проблема у рачунарским системима, транспорту и пословању, као и чињеница да у земљама близу екватора дужина дана током године не варира значајно.