Узрок енормно већег промета на “црни петак” у ФБиХ у односу на Републику Српску не лежи у бољем стандарду и већој куповној моћи грађана, већ у чињеници да су пазар у том ентитету подебљали велетрговци као и онлајн продаја, јер се рачуни популарних компанија махом књиже у Федерацији, иако њихову робу купују потрошачи из цијеле БиХ.

Према подацима Пореске управе Републике Српске, промет преко фискалних каса 24. новембра ове године износио је 27,03 милиона марака. Ријеч је искључиво о промету у малопродаји, будући да се у Српској за робу купљену у велепродаји издају фактуре или отпремнице.

Са друге стране, подаци федералне Пореске управе показују да су на “црни петак” фискалне касе у том ентитету регистровале промет од чак 346 милиона КМ што је рекордан износ у једном дану.

У Пореској управи ФБиХ кратко су за “Глас” рекли да се ради о укупно евидентираном промету, укључујући и велепродају и малопродају.

- Не можемо издвојити само промет у малопродаји. То је укупан промет евидентиран на нашем серверу путем фискалних каса - рекла је портпарол Пореске управе ФБиХ Адиса Хамзић.  

Осим тог различитог обрачуна, који је утицао на огромну разлику у промету, економиста Марко Ђого за “Глас” каже да су велики потрошачки центри углавном смјештени у ФБиХ, на примјер у Сарајеву и Мостару, гдје је углавном и продаја у већем обиму.

- У великим градовима понуда је разноврснија, а производи јефтинији и квалитетнији због конкуренције. Огроман број становника сарајевско-романијске регије зарађени новац у Српској троши у Сарајеву и то је донекле утицало на ту разлику - истакао је Ђого.

Наглашава да на списку највећих велетрговаца у БиХ доминирају компаније из ФБиХ, односно Широког Бријега, Љубушког, Стоца.

- Када говоримо о продаји на мало, свакако је и она већа у ФБиХ, али не у омјеру у којем то показују подаци пореских управа. Реалан омјер је један напрема пет - казао је Ђого.

Разлику у промету у одређеним процентима напумпала је и онлајн трговина. Представништво чувене модне куће “Зара” у БиХ регистровано је у ФБиХ, а њену робу онлајн путем купују грађани оба ентитета.

- Учешће онлајн продаје у укупној трговини вртоглаво расте, мислим да је већ досегла између 30 и 40 одсто укупног обима. Управо ту и доминирају компаније из ФБиХ. “Зара” је добар примјер јер њену робу купују сви грађани БиХ, а рачуни се књиже у ФБиХ - рекао је Ђого.  

Извршни директор Удружења економиста РС СЊОТ Саша Грабовац каже да је тешко поредити податке који су добијени на основу различитих обрачуна.

- Било какво веће одступање у потрошњи нема упориште у поузданом економском индикатору. Куповна моћ грађана ФБиХ није већа у односу на потрошаче у Српској, јер је просјечна плата на приближном нивоу, а и број грађана који живе и раде у дијаспори, те шаљу новац у матицу, процентуално је сличан. Могуће је да је промет остварен путем онлајн продаје донекле направио разлику - рекао је Грабовац.

ПДВ

Марко Ђого каже да трговина, као грана привреде, доминира у ФБиХ у односу на Српску.

- Управо из тог разлога Република Српска приликом уласка у систем ПДВ-а није прихватила да се расподјела врши на основу ПДВ пријава него се за израчунавање коефицијента као параметар узима учешће ентитета у БДП-у. Ово сада потврђује да је то била добра одлука Српске, јер би у супротном остали без велике суме новца у буџету - казао је Ђого.

Пише: Анита Јанковић Речевић