У Источном Сарајеву вечерас је отворена изложба посвећена историјском и духовном значају српских светиња на Косову и Метохији, у оквиру манифестације "Дани Србије у Републици Српској", а којој је присусутвовао и државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић.

Антић је рекао новинарима да је ријеч о српској културној баштини која се налази на Косову и Метохији - простору који представља колијевку српске државности.

"Изложба `Српски средњовековни споменици у опасности` говори о српској културној баштини која је била угрожена и у 19. и 20. вијеку, али и данас", навео је Антић.

Он је истакао да је идеја била да се оваквом изложбом, а поводом обиљежавања 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Листу свјетске баштине Унеска, европској и свјетској јавности прикаже у каквом су стању и у каквој су опасности српски манастири на Косову и Метохији.

Антић је додао да је изложба премијерно отворена у Паризу 2024. године.

- Овде нисмо са задатком да показујемо, него да се сабирамо око српских манастира и светиња, око колевке српске државности, а у оквиру програма `Дани Србије у Српској`, чији је покровитељ Влада Србије и Министартво културе - рекао је Антић.

Он је додао да је изложба представљена и у Бањалуци, а вечерас у Источном Сарајеву, колијевци Републике Српске.

Антић је навео да је идеја да се укаже на константну угоженост и страдање српског народа на Косову и Метохији које траје вијековима.

- Над српским светињама на Косову и Метохији врши се културоцид. Над српским народом врши се континуирани геноцид и злочиначка политика коју спроводе различити албански фактори који су подржани од спољних фактора. То се ради све с циљем да се елиминише српска културна баштина, а следећи корак је елиминација присуства Срба на Косову и Метохији - истакао је Антић.

Он је навео да се у првој фази физички уништавају манастири, цркве, гробља - оно што представља основни елемент српске културне баштине, а у другој фази фалсификује историје.

- У трећој фази, они који су све то уништили и протерали српски народ и фалсификовали историју, кажу да су староседеоци и да су то њихови манастири и цркве. Зато смо вечерас овде да подсетимо српски народ Сарајевско-романијске регије и источног дела Републике Српске на страдање српског народа на Косову и Метохији и српске културне баштине - рекао је Антић.

Он је додао да је манифестација "Дани Србије у Републици Српској" добила на значају, да је ове године имала више од 70 програмских активности у 17 градова и општина у Српској.

- Верујем да ће следеће године то бити још обимнији и озбиљнији пројекат с циљем националног, културног и духовног повезивања српског народа. Српски духовни и културни простор је један, јединствен и недељив. Нема тих административних линија, политичких граница које могу да поделе српски културни и духовни простор - поручио је Антић.

Начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа Министарства просвјете и културе Републике Српске Милица Котур изјавила је да би културно насљеђе требало да се његује и да се ради на његовој заштити, али и на промоцији.

Она је додала да манифестације "Дани Републике Српске у Србији" и "Дани Србије у Републици Српској" говоре о заједничком културном простору који би требало да се њугује и повезује, јер култура не познаје државне границе.

- Култура је заједничка и питање је идентитета. Управо на овим нашим заједничким просторима култура је вијековима настајала и у себи је све сажела – од вјеровања, историје, обичаја. Култура нам показује оно што јесте идентитет. Насљеђе често говори о нама. Управо та наша прошлост много говори о нашој садашњости, ко смо, али исто тако предодређује и нашу будућност - навела је Котурова.

Она је рекла да је културно насљеђе свима најдрагоцјеније.

- Ако је оно угрожено, угрожено смо и ми. Имамо чиме да се поносимо, то културно насљеђе су нама наши преци оставили, а наша је дужност да га сачувамо за будуће генерације. Није велика, али ни мала дужност - сматра Котурова.

Савјетник градоначелника Источног Сарајева Драгомир Гаговић истакао је да сваки Србин прати шта се дешава на Косову и Метохији са српским народом, о његовом страдању, прогону и уништавању вијековних богомоља.

- И Срби са овог подручја су нешто слично доживјели у протеклом рату. Изашли смо из Сарајева, града, који смо градили стотинама година - навео је Гаговић.

Изложба је вечерас представљена и у дигиталном формату. Представљена су најзначајнија дјела средњовјековног стваралаштва – манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Црква Богородице Љевишке у Призрену.

Иако су под заштитом Унеска, као културна добра од изузетног значаја за човјечанство, ови споменици и даље су изложени бројним физичким, културним и духовним изазовима, због чега изложба представља и позив за очување заједничког насљеђа.

Изложба "Српски средњовековни споменици у опасности" отворена је у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву наредних 10 дана.