Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије отворио је вечерас Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару који ће привремено, односно до обнове овог храма бити смјештен у Владичанском двору у граду на Неретви.

По пројекту обнове Саборне цркве Свете Тројице предвиђено је да Музеј Саборне цркве буде смјештен у звонику цркве.

Митрополит Димитрије је на отварању Музеја говорио о људима као иконама Божијим, вјери, заједништву и важности овога чина за мостарску заједницу. 

- Драго ми је да и ово мјесто које зовемо Владичански двор све више постаје владичански дом. Са радошћу и на иницијативу мостарске заједнице смо ово мјесто учинили мјестом сусрета на којем се види наше духовно богатство - рекао је владика Димитрије отварајући Музеј.

Музеј је отворен уз подршку и помоћ Народног музеја из Бањалуке који је урадио комплетну поставку, док је финансијска помоћ за овај пројект стигла јод Секретаријата за вјере Републике Српске.

Отварању Музеја Саборног храма Свете Тројице присуствовали су градоначелник Мостара Марио Кордић, начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, предсједник Скупштине града Требиња Здравко Бутулија, конзул Србије у Мостару Васо Гујић, конзул Турске у Мостару Фатих Екинци, представници Владе Републике Српске, Католичке цркве, старих мостарских породица Докић и Пешко и многи други.

Саборна црква је један од најважнијих симбола Мостара, а град је овај храм и Музеј уврстио међу најважније туристичке знаменитости са којима се представља у свијету.

Градоначелник Мостара Марио Кордић рекао је да је Саборна црква један од симбола Мостара и да сви једва чекају да се у пуном сјају издигне изнад града.

Кордић је истакао да веома добро сарађује са мостарским свештенством и нагласио да је Саборна црква стављена међу три најважнија споменика Мостара када је у питању туризам.

- Обновом Саборне цркве из Мостара шаљемо поруку заједништва. У задње вријеме свједочимо озбиљним проблемима који коче и Мостар и сада се треба послати порука мира, суживота и опроста - навео је Кордић.

Када је у питању новоотворени Музеј, Кордић каже да је било потребно показати историју, баштину и чињеницу да се у Мостару живјело и живи заједно.

- Данас једни другима требамо бити више пријатељи него што смо били у прошлости - рекао је Кордић и позвао политичаре са свих нивоа власти да се укључе у обнову Саборне цркве.

Старјешина Саборног храма Свете Тројице Душко Којић рекао је да се отварањем Музеја враћа дио поставке и културног блага коју је баштинио Мостар и које је било у власништву Српске православне црквене општине Мостар.

- Ово је десет одсто од онога што је било вриједно у Саборном и у Храму рођења Пресвете Богородице у Мостару. Нешто од тога је сачувано, а нешто још нисмо изложили и чувамо за нека друга, боља времена, а то су времена када ће Саборна црква бити у потпуности завршена - рекао је парох Којић, изразивши наду да се на обнову Саборног храма неће чекати још дуго.

Он каже да је ријеч о једној од вриједнијих постаки у Српској православној цркви, чему свједоче иконе од 15. до 19. вијека. Ту су и богослужбене и књиге које су припадале митрополиту Леонтију, као и јако богата ризница.

- Ово је свједочанство и прича о нашем народу и нашој непоколебљивој вјери о васкрсењу. Иконе које су овдје изложене нису само предмет умјетности него светиње које су заједно са нашим народом прошле кроз огањ, рушење и прогон, али нису нестале - поручио је парох Којић.

Он је навео да Владичански двор и Саборна црква, који су били у потпуности уништени, данас стоје поново, не као инат, већ као нада и не да изазивају, него да позивају на помирење и разумијевање.

О збирци Музеја говорио је академик Миливоје Унковић, професор и сликар свјетског гласа.

Унковић, чији су коријени из Херцеговине, каже да се овдје осјећа сва снага генетског кода једног народа да се по ко зна који пут из пепела подигне културни и вјерски идентитет.

- Ово је један потпуно нови пројекат у синтези институција као што је Секретаријат за вјере Републике Српске, Православна црква и друге институције. То је нови моменат у приступу самом лоцирању свих тих наших вриједности које треба под хитно рестаурисати и презентовати - рекао је Унковић, додајући да о новом приступу најбоље говори Музеј Житомислић.

Мостарске српске породице остаће упамћене да су својом имовином и новцем градили и помагали изградњу Цркве, као и Владичанског двора. Међу њима су угледне породице Докић и Пешко.

Породица Докић поклонила је Цркви земљу за изградњу Митрополије, а "Просвјети" зграду до Митрополије у којој је био ђачки конвикт и сиротиште.

Породица Пешко, међу највећим ктиторима Саборне цркве, помогла је обнову Владичанског двора, а своју имовини у Мостару завјештала је Црквеној општини Мостар.

Ове породице и данас дају велики допринос Мостару, а један од најистакнутијих је и "Просвјетина" стипендија "Владимир Ћоровић", којој је породица Докић суоснивач.

Дио поставке Музеја су и портрети Бориса Пешке, Анике и Шпире Докића, те стилски намјештај ових породица Пешко и Докић, али и астилски намјештај Анике Сковран која се заједно са Борисом Пешком нарочито старала о обнови Владичанског двора.

Аника Докић Андрејевић рекла је да свако ко је прошао кроз Мостар овај град чува у својим мислима и захвалила се што је данас на овој важном догађају.

Гордана Пешко рекла је да је сваким доласком у Мостар све сретнија јер се гради и ради, те се захвалила људима у овом граду који окупљају Мостарце са свих страна свијета и чувају свој идентитет у тешким временима.

Догађај је увеличао Црквени хор Свети Василије Тврдошки и Острошки и диригент Јована Марић.

Саборна црква у Мостару је катедрални храм цијеле Херцеговине, национални споменик БиХ и срце и симбол идентитета српског народа у Мостару, али и вјековног заједничког живота у граду на Неретви.

Данас, три деценије након рушења и уништења, ова светиња се издигла из пепела и засијала над градом, али још не у своме пуном сјају.

Музеју Саборног храма Свете Тројице у Мостару броји преко четрдесет иконописних остварења израђених различитим техникама.

На основу стилских особености иконе из ове изузетно вриједне збирке могу се посматрати унутар неколико стварлачких цјелина - иконе српских, критских, грчкихи руских мајстора, ходочасничке и иконе готичког стила венецијанског поријекла.

Осим три иконе које се са великом сигурношћу могу приписати руци чувеног српског мајстора из 19. вијека Алексија Лазовића, све иконе су рад по имену напознатих сликара. Датира од раног 15. вијека до средине 19. вијека.

Прије паљења Саборне цркве дио икона пребачен је у Манастир Трвдош, гдје су чуване.

Музеј Саборне цркве, Саборна црква и Стара црква ће бити дио туристичке понуде града Мостара, односно Мостарпас картице.