Манастир Светих апостола Петра и Павла најстарији је српски православни манастир у Херцеговини који има богату историју, а значајни археолошки налази потврђују да је имао непрекидан духовни живот од четвртог до петнаестог вијека, рекла је игуманија манастира Павла.

Петропавлов манастир налази се у истоименом пољу, које је од Требиња удаљено око четири километра. Према ријечима игуманије Павле, историјски подаци указују на то да је ово некада било значајно духовно средиште зато што се манастир налазио на старом путу за Дубровник, куда су пролазили мисионари.

Игуманија Павла истиче да је археологија показала да су у четвртом вијеку на овом мјесту биле саграђене цркве посвећене апостолима Петру и Павлу.

– То знамо јер смо у крстионици коју смо открили у Павловој цркви и око ње пронашли примјерке новца који датира од Константина Великог, па до 15. вијека. У археологији и историографији кад нађете новац то је мјеродаван и валидан доказ да је неко био ту. Сваки римски владар, без обзира колико владао, ковао је новац са својим ликом – каже монахиња Павла.

Она истиче да је у овим крајевима у првим вијековима пролазио апостол Павле на својим мисионарским путевима према Риму и његов ученик апостол Тит, о чему поуздано свједоче посланице.

Осим тога, игуманија каже да је увријежено и народно предање које говори о томе, а на неколико километара од манастира налази се и пећина апостола Павла, као и црква која је ове године обновљена захваљујући залагању Планинарског друштва “Вучји зуб”. Према њеним ријечима, у 15. вијеку манастир је порушен када су дошли Турци и поробљено Требиње, а обновљен је 1998. године уз благослов владика Атанасија и Григорија.

– Обновљена је Црква апостола Павла, која је била на темељима крстионице која се налазила уз много већу Цркву апостола Петра. Ми смо направили овдје конаке, дошле су монахиње и сада је ово духовно средиште овог краја – прича игуманија Павла. Комплекс Петропавловог манастира данас чине Црква Светог апостола Павла, Црква Светог апостола Петра, конак за монахиње и конак за госте.

Она истиче да је обнова манастира веома значајна за становништво овог краја, које је повезано са монаштвом и манастир му, осим духовног уточишта и мира, пружа и својеврстан примјер како да живи и ради.
– За један крај је веома значајно када има манастир, јер манастир онда даје примјер по томе како сте уредили двориште, како обрађујете земљу, све то људи виде и то је примјер њима да и они ураде око своје куће, да уреде своју околину. Нормално је да је људима драго да у њиховом крају има нешто тако значајно и лијепо – каже игуманија Павла.

Она је рекла да ће ове године бити обиљежено 800 година самосталности Српске православне цркве и Епархије захумско-херцеговачке великом литургијом у Саборном храму у Мостару, а прослава тог догађаја, значајног за српски народ, почеће у Петропавловом манастиру као најстаријем у Епархији.

Петропавлов манастир код Требиња фрескописан је 2007. године и један је од ријетких у Српској православној цркви који су у потпуности осликале монахиње. Фрескопис су започеле монахиње из манастира Градац, а завршиле монахиње Петропавловог манастира. Сав фрескопис говори о животу апостола Павла.

Игуманија Павла каже да је залагањем сестринства и захваљујући помоћи становништва уређено двориште манастира које задивљује бројне вјернике и посјетиоце манастира. Осим тога, подигнути су виноград и маслињак који доприносе економији манастира. Међу бројним послушањима које сестринство обавља, игуманија Павла као најзначајније истиче гостопримство и каже да су гости увијек радо дочекани у манастиру.

– Свакога празника и недјељом на литургији овдје долазе људи из Требиња и околине. Имамо праксу да послије литургије сједнемо да се дружимо, а старији људи посебно живе од те литургије. Много је важно да постоје духовна средишта да људи ту могу да дођу да се осјећају пријатно и лијепо да се помоле Богу за себе и породицу –  истиче игуманија Павла.

Географски положај Петропавловог манастира, који се налази у близини путева према Херцег Новом и Дубровнику, као и Петропавлове пећине данас овај манастир чини свратиштем бројних вјерника, поклоника, али и страних туриста.