Југославија је имала своје звијезде – не само на филму и у музици, већ и међу производима који су стизали до сваког дома. Неки су настали као одговор на западне трендове, а неки су постали толико успјешни да су и данас препознатљиви брендови.
BiznisInfo.ba присјећа се десет најпродаванијих и највољенијих производа бивше Југославије.
Cockta (Кокта) – пиће наше и ваше младости
“Прва љубав” можда заборавиш, али прву Кокту – никад. Словеначки напитак лансиран 1953. године био је одговор на Кока-колу, и то врло успјешан. Рекламе су славиле “пиће наше и ваше младости”, а стотине милиона флаша нашле се на столовима широм земље.
Вегета – мала плава врећица за велика јела
Кад би се у кухињи чуло: “Додај мало вегете”, сви су знали да ће ручак добити онај препознатљиви шмек. Подравкина мјешавина зачина из 1959. постала је готово па национални симбол кулинарства, а уз то и извозни хит који је путовао и преко граница Југославије.
Плазма – кекс који је одрастао с нама
Бамби је 1967. лансирао кекс који је убрзо постао универзалан: за бебе, дјецу, студенте, па и баке и дједове. “Да ти мама да плазму” био је знак пажње и љубави, а по многима је то био и “најукуснији оброк у кутији”.
Цедевита – шарена чаша здравља
Крајем шездесетих појавио се витамински прах који се сипао у шарене пластичне чаше. Убрзо није било дома без ње. Дјеца су вољела пјенушаву наранџасту чашу, а родитељи су били задовољни што “уносе витамине”, мада је упитно колико је овај напитак заиста здрав.
Фруктал – сок за посебне прилике
Кад би се на столу појавио Фруктал, знало се да је гост на високом нивоу или да се слави. Сокови из Ајдовшчине имали су имиџ луксуза – гушћи, квалитетнији и скупљи од конкуренције. Били су статусни симбол у боцама.
Фића и Југо – четири точка југославенског сна
“Фића” је био први аутомобил многих породица, док је Југо требало да буде симбол модерне Југославије. Фића се производио у скоро милион примјерака, а Југо је отишао чак и до Америке. Без обзира на мане, оба су остала уписана у колективно памћење.
Дигитрон – рачуница која је освојила Европу
Кад је 1971. из Буја стигао први европски џепни калкулатор, многи су се питали: “Зар и то правимо код нас?” Дигитрон ДБ-800 био је технолошки понос и толико популаран да је назив “дигитрон” постао општи појам за калкулатор.
Пони – бицикл који се сањао
Није било дјетета које није пожељело пони. Љубљански бицикл био је практичан јер се могао склопити, али и стилизован – возио се у школу, на посао, па и на љетовање. Пони је постао возило слободе за генерације Југословена.
Смоки – флипс који је створио навику
Када се 1972. појавио на полицама, смоки је био револуција. Кукурузни флипс с кикирикијем брзо је освојио срца потрошача. На дјечијим рођенданима био је обавезна здјелица на столу, а остао је вјерни пратилац и филмских вечери.
Краш домаћица – кекс за сваку прилику
Загребачка чоколадна домаћица била је пандан плазми и један од најпродаванијих колачића у земљи. У црној кутији с препознатљивим златним словима крила се посластица коју су подједнако вољеле и породице и гости.
Вријеме које се памти по окусима и мирисима
Ових десет производа не представљају само економски успјех – они су дио југословенске свакодневице и колективног идентитета. Данас, деценијама након распада земље, многи од њих и даље живе, подсјећајући нас на једно доба у којем се пило, јело и живјело “по нашки”.