Кромпир је био прва намирница која је успјешно узгојена у свемиру 1995. године, чиме је потврдио титулу најприлагодљивије биљке на свијету.

У Француској је постао популаран тек након што је домишљати љекар Парментије засадио поље кромпира и поставио стражу, чиме је заинтригирао сељаке који су га почели красти и садити у својим баштама. Занимљиво је да просјечан човјек годишње поједе око 33 килограма ове кртоласте биљке, док се у Белгији он припрема на посебан начин који укључује двоструко пржење за савршен укус.

Кромпир садржи више калијума него банана, а његова кора је права ризница витамина Ц и влакана, па га је најздравије пећи неогуљеног.

Постоји преко пет хиљада различитих сорти, а боје варирају од сњежно бијеле и јаркожуте, па све до необичних љубичастих и црвених нијанси које су богате антиоксидансима.