Министарство унутрашњих послова (МУП) РС током ове и прошле године запримило је шест пријава због неадекватног пружања љекарске помоћи у здравственим установама Српске, а највише притужби односи се на рад гинеколога.

У МУП-у кажу да су се три запримљене пријаве односиле на неадекватно лијечење на одјељењима гинекологије и акушерства те по једна за несавјесно лијечење пулмолога и стоматолога. Једна пријава се односила на нестручну интервенцију медицинских радника Службе хитне помоћи.

- Полиција је по свим пријавама одмах поступала те о предузетим мјерама и радњама обавијестила надлежна тужилаштва која се до сада нису изјаснила о евентуалној  квалификацији кривичног дјела - рекли су у МУП-у Српске.

Пријаве незадовољних пацијената стижу и на адресу Министарства здравља и социјалне заштите РС, али у немуштом одговору који је стигао "Гласу" из те институције не може се наслутити о ком броју се ради те шта су конкретни разлози за приговоре.

- На приговоре који стижу у Министарство здравља пацијенту се одговори у законом предвиђеном року и исти се упозна са својим правима и процедурама, у зависности од врсте приговора - стоји у одговору Министарства здравља на питање "Гласа" колико су током ове и прошле године запримили пријава које се односе на несавјестан рад љекара, љекарске грешке током пружања услуга, коришћење недозвољених медикамената.

У Министарству су нагласили да према закону пацијент који сматрада су му нарушена права или уколико није задовољан пруженом здравственом услугом и поступком медицинара може поднијети приговор директору здравствене установе, који је дужан да у року од 30 дана од дана подношења приговора утврди чињенице и околности у вези са наводима из приговора. Рјешење директора здравствене установе је коначно, а против истог се може покренути поступак пред надлежним судом.

- Министарство може обављати редовни и ванредни стручни надзор, а задатак комисије за стручни надзор је да по обављеном ванредном надзору поднесе извјештај министру здравља и предложи мјере које би требало да буду предузете уколико стање није задовољавајуће. Министарство здравља нема надлежност да спроводи истраге, вјештачи, утврђује кривицу или изриче санкције и казне за појединце, нити је то предмет ванредног стручног надзора који није истрага, нити поступак у којем се утврђује и изриче санкција за љекарску грешку. Утврђивање одговорности је у надлежности правосудних органа - рекли су у Министарству здравља и додали да је несавјесно пружање љекарске помоћи регулисано Кривичним закоником РС.

И у Инспекторату РС кажу да здравствена инспекција није надлежна да утврђује постојање стручне грешке љекара.

- Инспекција нема надлежност да врши надзор над стручним радом здравствених радника, исто може само стручна комисија или стручњак за конкретну област медицине или стоматологије којег одреди министар здравља. Пацијент који због грешке здравственог радника претрпи штету на свом тијелу или ако дође до погоршања његовог здравственог стања има право на накнаду штете. На захтјев директора здравствене установе надлежна здравствена комора именује комисију за утврђивање грешке медицинара - рекли су Инспекторату РС.

Предсједник Коморе доктора стоматологије РС Саша Дабић истиче да су током ове године добили једну до двије жалбе пацијената, што је у односу на раније године мање.

- Сви наши пацијенти имају могућност да се жале на рад стоматолога и у посљедњих пет година колико смо на челу коморе у просјеку су годишње стизале до три пријаве. Пацијенти се најчешће жале на протетске радове, односно њихову израду, не ради се о приговорима у смислу нанесене штете по здравље људи. Уназад пет година нисмо имали ниједан случај привременог одузимања лиценце доктору стоматологије због љекарске грешке - рекао је Дабић и додао да стоматолози у Српској одговорно приступају свом послу те да је након немилог догађаја из Сарајева, гдје је 16-годишња дјевојка преминула усљед компликација након стоматолошког захвата, та одговорност подигнута на још виши ниво. 

КОНТРОЛЕ

Републичка здравствена инспекција у овој години извршила је више од 1.100 контрола у различитим здравственим установама, болницама, домовима здравља, амбулантама, специјалистичким ординацијама и апотекама.

- Различите врсте пропуста утврђене су у 400 случајева, а са циљем отклањања истих изречено је 230 управних мјера и 107 прекршајних налога у вриједности од 193.000 КМ. Пропусти су се најчешће односили на здравствени надзор над запосленим у смислу спровођења благовремене обавезне вакцинације и санитарних прегледа, вођење разних прописаних евиденција, периодични преглед опреме, радно вријеме, присуство одговарајућег кадра - кажу у Инспекторату РС.

Анита Јанковић Речевић