Када смо посетили Ћеле кулу, запитао сам се како су изгледали ови људи, који су живели и гинули пре 200 и кусур година. Лице заправо представља основу нашег идентитета, важно је знати како су изгледали. До сада смо истражили и реконструисали лица пет лобања, а сада смо урадили и ЦТ скен лобање за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу.

Овако за Спутњик говори Милан Симоновић, оснивач пројекта „Ново лице Ћеле куле“, дигиталне реконструкције лица јунака Битке на Чегру, објашњавајући јединствени подухват који спаја историју, антропологију и савремену технологију.

Ћеле кула, јединствен у свијету, споменик из Првог српског устанка, подигнут у знак одмазде турских власти након боја, два вијека привлачи пажњу домаћих и страних посјетилаца.

Симоновић је овај споменик из Првог српског устанка посјетио 2018. године, на сасвим другом задатку везаном за културну баштину и запитао се како су заправо изгледали људи који су страдали у крвавој бици маја 1809. године.

Антрополошка анализа лобања

У разговору са тадашњом директорком Народног музеја у Нишу, Весном Црноглавац, сазнао је да антрополошка анализа лобања никада није урађена. Тада је његово „Друштво за академски развој“ - ДАР, покренуло подухват детаљног истраживања 57 сачуваних лобања.

- Жеља нам је да, осим лица, упознамо те људе, сазнамо све што можемо на основу тих остатака. Кроз антрополошку анализу открили смо да од 57 узиданих лобања њих десетак није у довољно добром стању за реконструкцију, али смо сазнали и бројне потресне детаље о годинама, повредама и начину живота тих људи. На северној страни куле уочена је лобања дечака од око 11 година, која на пределу чела носи трагове ударца тупим предметом - који је директно довео до смрти.

Такође, утврђено је да међу ратницима има и особа старијих од 50 година.

- Старост преко 50 година, нажалост, не можемо прецизно да утврдимо стандардним методама преко зуба, јер су они испали, а деструктивне методе попут ДНК анализа не желимо да користимо на споменику од националног значаја, јер би то значило уништавање делова костију - објашњава Симоновић.

Стручњаци из Барселоне, Трста и Котора

У реализацију пројекта укључени су врхунски међународни експерти. Кључну улогу има др Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије из Барселоне, која ради широм Европе. Она је препоручила водећег италијанског радиолога у пензији, професора др Фабија Кавалија из Трста, задуженог за идентификацију тијела у Италији

- Долазак професора у Ниш изазвао је изузетне емоције код овог искусног стручњака који је о Ћеле кули читао још као дечак у књизи о чудима света. Након уласка у капелу, његова реакција је била невероватна. Почео је узбуђено да говори, на италијанском. Потресло га је када је видео уживо оно о чему је као дете читао.

Како би се обезбиједили максимални детаљи, спроведена је фотограметрија, у септембру 2023. године. За овај дио посла био је задужен поморски археолог Дарко Ковачевић са Универзитета у Црној Гори.

- Док је за стандардни 3Д модел неког објекта довољно 16 до 17 углова, Ковачевић се побринуо да свака лобања буде усликана из више од 600 углова, чиме је обезбеђен врхунски квалитет за даљу дигиталну обраду - истиче саговорник Спутњика.

Срби са великим брковима

Процес оживљавања лика почиње радом проф. Кавалија који на основу антрополошких мјера и старости примјењује научне методе додавања меког ткива на лобању, чиме се добијају такозвана „клот“ ћелава лица, без личних обиљежја.

- Боја очију, косе, тен, нису записани у костима. Зато су се у пројекат укључили 3Д уметници из београдског „Јуклидијан студиос“-а, уз подршку посебног тима од десетак младих историчара који су истраживали архивску грађу о Првом српском устанку. Користили су и светске, па и руске изворе. На основу тих података реконструисане су аутентичне фризуре и препознатљиви велики бркови какве су Срби тог времена носили, бријући браду како би се разликовали од Турака.

Тренутно је велики пројекат „Ново лице Ћеле куле“ усмјерен на лобању за коју се по предању вјерује да припада војводи Стевану Синђелићу, а која се налази на пиједесталу у капели у Нишу.

Недавно урађени ЦТ скен омогућио је научницима да дубље завире у саму кост-

- Кости памте живот. Баш као што историјски записи кажу да је ресавски војвода Синђелић одрастао у сиромаштву и био гладан као мали, на овој лобањи јасно видимо трагове неухрањености из детињства који су остали уписани у костима до краја живота. Лице које добијемо, биће лице које сто одсто одговара тој лобањи. Ово је јавности свакако наинтереснтнији део пројекта, али нама су сва лица учесника битке подједнако важна.

Цјелокупно истраживање, скенирање и дигитална реконструкција у потпуности су финансирани донацијама грађана и друштвено одговорних појединаца. Сви који желе да подрже наставак овог јединственог историјског пројекта и помогну да се открију лица и других јунака могу се обратити удружењу и прикључити се иницијативи.

Симоновић још каже да је сарадња са Народним музејем у Нишу, као и са Републичким заводом за заштиту споменика културе, изузетна, али да је рано говорити на који начин ће нова лица Ћеле куле бити представљена у самом споменику. Истраживање прати и снимање документарног филма.