Српски краљеви су тражили крвну везу са српском династијом Немањић, српска властела је носила титулу херцег од Светог Саве, топоними су били црквиште, црквина, црквени бријег. Све то повлачи за собом питања која су данас без коначног одговора.

- Паљански крај припадао је српској племићкој лози Павловића, који су изградили утврђења попут - Павловац код Праче, Градина у Горњим Палама, Липовац /стари град на саставцима обје Миљацке/, те Прибањ са локалитетом Црквина и Ходиђед - рекла је Срни магистар историје Свјетлана Самарџија.

Самарџија наводи да се и данас могу видјети остаци ових импозантних утврђења иако су обрасла шумом. Како је било уобичајно у средњем вијеку, градови су настајали на узвишењима, омеђени високим зидовима, дијелећи се на горњи и доњи дио.

Самарџија истиче да је стоно мјесто Павловића био Славни град код Месића, издигнут изнад ријеке Праче, коме се може прићи из правца Рогатице преко села Варошишта, које само по себи представља дио доњег града гдје су у прошлом вијеку пронађени археолошки артифакти који говоре да је на овом мјесту било и трговиште.

У близини села налази се и једна од три царинарнице које су посједовали Павловићи, као и некропола стећака.

Градина код Пала

На извору Паљанске Миљацке налази се Градина, мјесто богато водом, шумом и каменом које се уздиже изнад Паљанског поља и одакле је равница прегледна, па се претпоставља да је на узвишењу био подугнут дворац прије 14. вијека. Оно што је занимљиво и слично за сва утврђења јесте њихов положај изнад ријека, објашњава Самарџија и наглашава да је готово свако утврђење имало цистерну путем које се допремала вода у град. Свако утврђење имало је главну кулу, карактеристичну за средњовјековне градове.

- Још су видљиви остаци зидова, што имплицира на више просторија за употребу, а улаз у град био је могућ само са јужне стране. Сама дебљина зидова више од метра, као и одбрамбена кула пречника око пет метара говори о томе колико се пажње придавало заштити, посебно након продора Османлија на Балкан - прича Самарџија.

Задатак Градине био је да обезбиједи проток трговачких каравана између Врхбосне и Павловца, те пружи заштиту угроженом становништву околних села. Према њеним ријечима, прије неколико година приступило се археолошком истраживању терена, што са историјског становишта не види да је дало неког великог успјеха, јер као и у историјској науци и у археологији за одређене периоде потребно је имати особе чији рад је посвећен и усмјерен на један временски оквир.

Фото: srna.rs

Камени гребен Липовац

Веома важно утврђено мјесто које се налази на саставцима Паљанске и Мокрањске Миљацке јесте Липовац - стари град који је некада припадао породици Драгуљевић, а они су, пак, били подвластела Павловића.

Улаз у град био је са сјевероисточне стране. Недалеко је село Драгуље, а до њега Прибањ са локалитетом Црквина.

- Са зидина града јасно је уочљив Ходиђед, средњовјековно утврђење Павловића, а у правцу низ Миљацку види се Бијела табија, некадашња Врхбосна, док се друге стране Паљанске Миљацке види село Довлићи, са средњовјековном некрополом. Због надирања Османлија, средњовјековни градови у Босни су надограђивани са још једним пасом зидина уз које је ишла и кула - прича Самарџија.

Липовац је један од ријетких градова у Босни са оваквом конструкцијом, али је као и Град на извору Паљанске Миљацке био оснажен цистерном за воду која је у времену опасности била једини покретач живота у граду.

Држао је под надзором све локалне, али и регионалне путеве, терен источних падина Требевића, долину Миљацке и висораван Борију. Стратешки положај утврђења на саставцима двије Миљацке превазилази онај који је имао Ходиђед као утврђење Павла Раденовића, родоначелника Павловића, које је гравитирало изнад данашњег Сарајева.

Налазио се у жупи Врхбосна, смјештен у селу Булози, те био значајнији за одбрану чак и од Врхбосне. Самарџија поручује да је данас веома важно сагледати и преиспитати своју историју, с обзиром на то да је средњовјековни период обликовао српски народ.

- Наши краљеви су тражили крвну везу са српском династијом Немањић, наша властела је носила титулу херцег од Светог Саве, наши топоними црквиште, црквина, црквени бријег, повлаче за собом питања која су данас без коначног одговора - каже Самарџија.

Аутор: Маја Брчкало Крсмановић