Етно-село "Станишићи", код Бијељине, оаза мира и свевремености која је годишње, у протеклих 17 година, примала од 800.000 до милион посјетилаца, данас је углавном пуста.
Менаџер Етно-села Милош Станишић рекао је да је ситуација забрињавајућа јер је ове године број гостију минималан, односно, не очекује се да ће их бити ни упола као у вријеме прије вируса корона.
-Полако смо, не само ми него и други угоститељи у Републици Српској, почели да губимо наду. Ситуација је алармантна, посебно кад се има на уму да смо сада већ у августу, а јул и август су најјачи мјесеци у угоститељству- изјавио је за Срну Станишић, који је и члан Удружења угоститеља Републике Српске.
Он наводи да се очекивало да ће помоћи туристички ваучери које је обезбиједила Влада Српске, којој у сваком случају захваљује.
-Ипак, то се није догодило, иако људи могу да их користе. Нама се нису показали као начин да привучемо госте и до сада смо их искористили тек 12. Не постоји велико интересовање за ваучере, а из ког разлога не знам - да ли су људи уплашени због пандемије или је нешто друго у питању- истиче Станишић.
Он је увјерен да ће Република Српска у наредном периоду предузети све да помогне туризам и да неће дозволити посрнуће ове гране привреде.
Станишић каже да је ово етно-село "туристички бисер", настало из идеје и жеље власника и директора Бориса Станишића да пренесе дио атмосфере родног села у равну Семберију.
-Дошао је овдје са том жељом и визијом и рекао да ту види нешто друго и све оно што га подсјећа на родни крај- каже Станишић и напомиње да је све почело са једним рестораном.
Данас, у комплексу постоје два хотела са пет звјездица, двадесетак бунгалова-кућица, те неколико изложбених кућица у којим се најбоље види "дух прошлости и старине", воденице...
Ту су сада и пицерије, фудбалски терени, дјечија игралишта отвореног и затвореног типа, велнес и спа центар на 3.500 метара квадратних, базени затвореног и отвореног типа, возић који пролази кроз село...
Капацитети овог етно-села су 360 мјеста, а посјетиоци, каже Станишић, углавном више воле смјештај у старим кућицама-бунгаловима.
-Комплекс је из године у годину растао и свако ко њим прошета може да осјети мир и дух прошлости на једном мјесту, да шета крај језера, лабудова, срна- рекао је Станишић.
Он напомиње да је у Етно-селу изграђен и Манастир Светог Николе, који сада припада Српској православној цркви, а који је породична задужбина Станишића на коју су поносни.
Манастир је у средишту Етно-села, сија са највишег брда и не може се, каже Станишић, доћи, а да се не види и да се не чују звона.
-Овдје су на почетку најбројнији гости били из Србије, али данас су то посјетиоци из цијелог свијета, Европе, Саудијске Арабије, Кине... Међутим, сви најављени доласци, гостовања, вјенчања отказани су због пандемије вируса корона у цијелом свијету- наводи Станишић, син оснивача, директора и власника Етно-села "Станишићи".
Милош је поносан на успјех и реализацију замисли оца да дио свог родног краја пренесе у Семберију.
