Једино разговор родитеља и дјеце рјешава проблеме, а не љутња, бијес, инат, свађа, истакао је вечерас у Источном Сарајеву клинички психолог Влајко Пановић.

- Уназад 15-ак година показало се да неки родитељи немају добар контакт са својом децом, не зато што су глупи ли нису способни, већ зато што имамо нове реалности које су се умешале између родитеља и деце - рекао је Пановић новинарима прије предавања о теми "Најчешће грешке у васпитању: љековитост разговора у породици".

Према његовим ријечима, ту се прије свега мисли на презапосленост родитеља, структуралне поремећаје у смислу превеликог броја развода бракова, гдје једно од родитеља није увијек спремно да компензује оног другог, а из кућа су "истјерани" баке и деке, тетке и ујаци, који су некада били јаке фигуре у одрастању дјеце.

Пановић је рекао да се друштво утопило у превелику слободу, или наопако схваћену слободу, гдје се форсира себичност и гдје постоји ривалство међу родитељима, умјесто да сарађују, узимајући у обзир чињеницу да дјецу данас васпитавају неки други људи и медији, прије свега, као и ликови из литературе и цртаних филмова.

- Имамо поремећену динамику, односно недовољну организованост деце која не спавају како треба, оброци им се не знају. Они живе без правила, што значи да смо ми својој деци обезбедили живот у којем они не морају много тога, између осталог, да поштују ни правила, ни законитости, ни ауторитете, пре свега родитеље и друге, који би требало да им помогну да разумеју свет у који су, не својом вољом, ушли - истакао је Пановић.

Он је навео да је то свијет медија, који нуди шарену слику, убрзаних догађаја, нереалних слика и могућности, гдје се форсира "имати", а не "бити", тако да ту долазе у сукоб родитељски ставови, са понудом која долази путем медија.

- Све то што они користе, није им на корист - напоменуо је Пановић и додао да не треба забрањивати дјеци, већ да родитељи прво морају разумјети садржај који нуде медији, да би на прави начин помогли дјеци, да оно што дјеца конзумирају, буде им на радост и корист, а не на опсесивну присилу која их хипнотише, тако да почињу да занемарују и дневне, и школске обавезе.

Према његовим ријечима, родитељи праве грешке и када дјецу присиљавају да једу и пију, или их моле, пријете и уцјењују.

Он наводи да је веома битна организација времена, дјеца морају знати када треба да легну, да би могли да се одморе, обнове и сутрадан стартују у живот са пуним капацитетима, да имају радости, свјежине.

Доктор Влајко Пановић рођен је у Селенцу код Љубовије. Средњу медицинску школу завршио је у Шапцу, а дипломирао је на одсјеку Психологија Филозофског факултета Универзитета у Београду, док је специјализацију за медицинску психологију завршио на Медицинском факултету у Београду. Највећи дио свог радног вијека провео је у својству клиничког психолога на Војномедицинској академији, на којој је брзо стекао реноме угледног стручњака.