Партријарх Српски Порфирије оцијенио је да и људи који Српску православну цркву оптужују да се бави политиком и сами знају да то није истина.

У интервју Светигори, који је урађен током посјете патријарха Црној Гори 4. септембра, а објављен је данас, он је навео да по себи Црква не може бити ни страначка, ни неко ко подржава једну опцију против друге.

-Црква је саборна, она је организам који не само да има места за све него је по својој природи организам који грли сваког човека, и нарочито онога који има нешто против ње. Дакле, немамо ми ту шта да одговоримо, ми знамо да то није истина- рекао је он.

Оцијенио је да постоје различити фактори, и домаћи и страни, који у Цркви виде непријатеља за систем вриједности по којима живи модерни човјек, “који је изван Бога и против Бога”.

Додао је да тај систем вриједности који нам намеће овај модерни свијет не може да истрпи јеванђелски систем вриједности.

-Ми треба да поједноставимо ствари и да се, распети са Христом, гледајући у Његове васкрсење, молимо Богу за сваку душу. Ми не можемо пристати на то да постојимо ми и они, за нас су сви – ми. И не можемо пристати на то да имамо непријатеље без обзира на то како су они према нама опходе- рекао је он.

Оцијенио да је постоји безброј људи, па и у Црној Гори, који и несвјесно, ко зна како заведени, управо у недостатку ових човјекољубивих, универзалних хришћанских, јеванђелских вриједности – иду странпутицом.

-И што му више отвараш срце, што му више показујеш љубав, њему то више смета, али ми не можемо одустати. Пре или касније љубав све покрива, како каже апостол Павле, или љубав Христова надразумна- поручио је он.

Истакао је да свако може да буде шта хоће, и да се декларише или у попису изјашњава како се осјећа, али и нагласио да мора да прихвати и поштује и другога да има ту слободу.

-Апелујем на православне хришћане да се тако понашају, нека буду оно што јесу, нека се декларишу онако како мисле да треба да се декларишу, али нека прихвате и другога у његовој слободи. Само смо тада Христови- рекао је он.

Додао је да је подвиг љубави кроз литије показао и доказао да не можемо пристати да нам неко узме душу.

-Ми нећемо никада посегнути насиљем против онога ко хоће да нам узме душу, али напросто молитвом, постом, праштањем, благом речју и јаким аргументима покушаћемо да покажемо, па на крају да докажемо, да душу не може нико да нам узме и да на то никада нећемо пристати- рекао је он.

Додао је да у исто вријеме у нашој Цркви – Цркви Христовој – има мјеста и за црног и бијелог и жутог, за све могуће опције, и све погледе на свијет, само уколико систем вриједности тих погледа на свијет није супротан Јеванђељу.

Патријарх је рекао и да је за њега долазак у Црну Гору прије свега велики благослов и дар од Бога јер може да сретне и Србе и Црногорце и муслимане, и Хрвате, Јевреје и друге, а да у тој различитости заправо види присуство благослова Божијег на тој светој земљи.

Он је оцијенио да је народ Црне Горе – Христов народ и додао да је била и мисија блаженопочившег Митрополита Амфилохија да у Христу сви могу бити једно и да смо позвани да будемо браћа, а да њу наставља и Митрополит Јоаникије.

Покојног Митрополита Амфилохије описао је као једног од апостола наших времена, који је читавог себе распео са народом и уградио се у биће народа на камену темељцу који се зове Христос.

Оцијенио је да се из тог камена темељца, из тог сјемена вјере, коју је посијао Амфилохије на просторе Црне Горе никло духовно дрво са безбројним плодовима.

Изнио је свој утисак да је вјера, ако се уопште може вјера поредити код једних и код других, у овом тренутку у народу у Црној Гори живља и снажнија него у неким другим просторима.

-Овде је вера жива и делатна, и тај точак се, не може вратити уназад. Он може само да осваја срца нова, и нова срца нових људи. Сигуран сам ће Црна Гора у временима које нам предстоје, бити духовно снажна, јака и у потпуности духовно обновљена- рекао је он.

Говорећи о познанству са митрополитом Јоаникијем још од студентских дана, он је рекао да је већ тада упознао човека на којег је у потпуности могао да се ослони.

Јоаникија је описао као крајње честитог и поштеног, као од Бога датог за мјесто Митрополита.