У посљедњих мјесец дана пчелари Удружења пчелара "Рој" из Источног Сарајева који имају стациониране пчелињаке на територији општине Калиновик, околина Улога, имали су четири упада медвједа на више различитих пчелињака са штетама од четири па до чак 30 пчелињих друштвава.

И поред заштите коју су пчелари и по закону дужни имати око својих пчелињака, ограда и електрични пастир, медвједи успијевају да направе штету пчеларима.

Фото: Уступљене фотографије

- Овом приликом апелујемо на пчеларе као и на представнике локалних заједница и ловачких удружења задужених за спровођење процедуре око рјешавања настале штете од медвједа да се придржавају законских процедура и помогну пчеларима у рјешавању штете – навели су из овог удружења.

Из Удружења пчелара "Рој" су доставили водич како пчелари да поступе у случају настанка штете од медвједа.

Закон о ловству Републике Српске регулише питање одговорности за штету проузроковану дивљачи — према њему, за штету коју причини ловостајем заштићена дивљач одговоран је “корисник ловишта”.

Изузетак: за штету коју причини медвјед — накнаду позајмљују (буџет РС, општина и корисник ловишта) у расподјели: 45 % – РС, 25 % – општина, 30 % – корисник ловишта. Право на накнаду постоји једино ако је имовина (пчелињак/пољопривредно земљиште/стока…) била адекватно заштићена превентивним мјерама (ограде, електрични пастири, друге мјере заштите) према прописима.

Какав је процедурални пут (шта и када пријавити) Ако желите да поднесете захтјев за накнаду штете:

1. Сачувајте доказе и трагове штете: фотографије, трагове дивљачи, статус кошница/имања — важно је да се види да је штету узроковао медвјед/дивљач, и да заштита (ограде, пастири) постоји. Законом је обавеза оштећеног да сачува трагове и доказе.

2. Брза пријава штете — према закону пријава мора ићи “одмах, а најкасније у року од три дана од дана кад је штета настала”.

3. Пријава надлежном општинском органу — надлежни (општински) орган је задужен да формира комисију за утврђивање штете и да изађе на терен ради процјене штете.

4. Комисија за процјену штете — према закону треба да се састоји од: представника општине или државног органа за ловство (предсједник), стручног лица за процјену штете (нпр. пољопривредни или ветеринарски стручњак), и стручно лице које одреди корисник ловишта (ловочувар/стручњак). Комисија прави записник са свим детаљима: мјесто и начин настанка штете, разлози, доказе, стање заштите, процјену штете и мишљење о оправданости накнаде.

5. Испитивање могућности споразума о накнади између оштећеног и корисника ловишта/општине/РС (за дио који покрива РС). Ако не буде договора — могуће је поднијети тужбу суду ради остваривања права на накнаду. Гдје (коме) да се обратите/кога контактирати Треба да контактирате општински орган (локалну управу/општинску службу за пољопривреду/ловство) — то је према закону “надлежни орган” којем се пријављује штета. Комуникација/овлашћења иду преко корисника ловишта — то је удружење или правно лице које господари ловиштем. Дакле, потребно је да знате ко је корисник ловишта у вашем рејону и да се обратите њему. Уколико не дође до споразума — суд је опција за намирење штете (према законским одредбама).