Пшенице и брашна у домаћим силосима и млиновима има довољно до жетве, али је увоз неопходан усљед огромне потражње за тим производима, што диктира и поскупљење пекарских производа па цијена килограма хљеба сустиже цијену литра горива.
Према посљедњој рачуници статистичара становници Републике Српске су у јануару за килограм бијелог хљеба издвајали у просјеку 2,48 марака.
Пекари истичу да се снабдијевају на седмодневном нивоу, а с обзиром на то да је тона пшенице отишла на 370 евра, те да су млинари дигли цијену брашна, неминовно је и поскупљење хљеба.
- Очекивано је да у идућих десетак дана хљеб поскупи за 0,20 КМ. То ће пратити и поједини пекарски производи - рекао је за “Глас Српске” предсједник Удружења пекара РС Саша Тривић, који је и власник компаније “Крајинаклас” у оквиру које послује ланац пекара “Мања”.
Тривић истиче да брашна има довољно те да су и Србија и Мађарска најавиле да њихови стари купци из региона неће остати на цједилу.
Домаћи млинари поручују да хљебног жита у силосима имају до жетве и да неће бити проблема ако грађани буду рационално куповали.
- Брашно је поскупјело за 0,12 КМ по килограму на основу увозне цијене пшенице. Тренутно у силосу имамо око 6.000 тона пшенице, али је потражња повећана за 300 одсто. Нема несташице, паника је вјештачки направљена, само треба стрпљења - рекао је власник млина “Павловић” из Бијељине Чедомир Павловић, нагласивши да ће Мађарска од идуће седмице дозволити да наставе да увозе од њих пшеницу да би испоштовали раније договоре.
Пшенице не мањка ни у силосима млина “Мајић” из Оџака, гдје је тренутно око 24.000 тона хљебног жита.
- Нема разлога за бригу ако Србија дозволи нама у региону да увозимо од њих, као што смо и до сада. Према мојим информацијама од сарадника из Србије за највише пет дана долазиће пшеница из Србије. Код њих већ имамо уговорену и уплаћену пшеницу и вјерујемо да неће бити проблема - рекао је власник млина Ивица Мајић.
Он је нагласио да су количине пшенице коју имају у силосима сасвим довољне до жетве, али да је посљедњих дана темпо потражње ненормалан.
- Проблем је ако се овакав темпо настави. Грађани немају потребе да гомилају залихе. Нема разлога за бригу, посебно ако нам настави стизати и пшеница из Србије - поручио је Мајић.
Да грађани неће бити гладни увјерава и предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић, који је нагласио да се и у овој кризи показало да су произвођачи у праву када траже заштиту домаће производње и веће субвенције.
- Не треба паничити, гладни бити нећемо. Неизвјесне су само цијене, а оне не зависе од нас, него од кретања на глобалном тржишту - каже Маринковић.
Наглашава да је рано процјењивати колики ће бити принос пшенице по хектару у предстојећој жетви.
- Ратари су јесенас засијали нешто више од просјека, а за добар принос пресудно је ђубриво, које је енормно поскупјело. Већ је требало прихранити усјеве пшенице, али биће добро и ако то урадимо дан-два касније, само да буде обезбијеђено минерално ђубриво - рекао је Маринковић.
Иако поскупљења диктирају кретања на свјетским берзама, заштитници права потрошача сматрају да је најављено поскупљење хљеба неоправдано.
- Нереално је поскупљење ако имамо увјеравање да су силоси пуни и да имамо залихе пшенице. Не сматрам да је ово вријеме да уопште причамо и расту цијена брашна и хљеба, а камоли да се то обистини. Векна хљеба, која у просјеку тежи 600 грама, је прије неколико дана била 1,20, сада је 1,50 КМ, док опет поскупи биће близу двије марке, а да не причамо о килограму, који сустиже литар горива - рекла је извршни директор Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић, нагласивши да је уз сву најбољу вољу инспекцијских органа раст цијена и горива и свих намирница немогуће исконтролисати.
Извоз
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић рекао је у петак да се прати “излаз пшенице” из БиХ и да би се, уколико би било повећаног одлива, могло приступити мјерама попут оних које су увеле Србија и Мађарска да би се спријечио извоз.
Пашалић је нагласио да Српска произведе више од 200.000 тона пшенице годишње, што је довољно за властите потребе, али да се та пшеница не задржава само у Српској.
