За 275.000 пензионера Републике Српске у овој су години пензије повећане за 14 одсто и то је највећи раст у оквиру једне године, а већ од јануара слиједи редовно и процентуално највеће до сада усклађивање и раст пензија од 13 до 15 одсто, изјавио је директор Фонда пензијског и инвалидског осигурања Младен Милић.

- Од почетка примјене важећег Закона о пензијско-инвалидском осигурању, почев од 2012. године до данас, имали смо укупно 18 повећања пензија, шест редовних годишњих усклађивања и 12 ванредних повећања, а када се саберу сви проценти номинално је то 44,53 одсто, а ефективно или стварно повећање је 54,73 одсто - рекао је Милић.

Он је додао да је у овој години два пута била и једнократна исплата по 100 КМ за све пензионере, за шта је Влада Републике Српске издвојила око 55 милиона КМ.

Милић је подсјетио да је редовно годишње усклађивање пензија у јануару ове године било по стопи од 3,36 одсто, а Влада је паралелно донијела одлуку и о ванредном повећању пензија за 0,64 одсто, чиме је обезбијеђено повећање пензија од четири одсто.

- Влада је, водећи рачуна о стандарду најстарије популације у Републици Српској, у мају донијела одлуку о ванредном повећању пензија од 10 одсто и практично ишла корак испред раста инфлације и просјечне плате и пензије су у овој години расле номинално за 14 одсто, а ефективно или стварно повећање је 14,42 одсто и то је до сада највеће повећање пензија у оквиру једне године - навео је Милић.

Према његовим ријечима, ако се узме у обзир да су приходи Фонда расли за 15,04 одсто за првих 11 мјесеци ове године у односу на исти период претходне године и томе дода раст броја корисника права, види се да је Влада Републике Српске, водећи одговорну политику, заправо сва та повећања у расту прихода већ трансферисала назад корисницима права.

Рекордних 325.000 осигураника и раст прихода пензијског фонда

- Република Српска у јубиларној тридесетој години свог постојања биљежи рекордне податке када је у питању број осигураника, имамо 325.000 осигураника који су пријављени на обавезно пензијско и инвалидско осигурање и плаћају доприносе по стопи од 18,5 одсто на своја примања - истакао је Милић.

Паралелно са растом броја осигураника незаустављив је и раст броја корисника права, каже он и наводи да је то на годишњем нивоу око 3.000 или 1,2 одсто у односу на број корисника права у децембру претходне године, што је још релативно висок проценат.

Милић је рекао да Фонд ПИО Републике Српске годишње заприми између 25.000 и 28.000 захтјева за остваривање права на пензију и поновни обрачун.

- Приходи Фонда расту из мјесеца у мјесец, што је највећим дијелом посљедица раста просјечне плате и раста стопе инфлације, а за 11 мјесеци ове године укупан приход је милијарду и 56,7 милиона КМ, што је за 15,04 одсто више у односу на исти период претходне године - нагласио је директор Фонда.

Као битно, Милић је навео да је Фонд у јуну, августу и септембру имао наплату доприноса већу од 100 милиона КМ, док је просјечна наплата доприноса мјесечно 96 милиона КМ.

Иницијатори електронске размјене података која стиже и до земаља ЕУ

Милић је с поносом истакао да је Фонд ПИО Републике Српске био иницијатор увођења електронске размјене података међу пензијским фондовима у региону и да су 2014. године имали један од најсавременијих информационих система, ако не и најсавременији међу пензијским фондовима на простору бивше Југославије.

- Иако смо један од најмањих пензијских фондова настао на просторима бивше Југославије, по броју осигураника и корисника права мањи је само пензијски фонд Црне Горе, ми смо били иницијатори и на редовним годишњим сусретима фондова говорили о томе да би увођењем електронске размјене података о чињеници наступа смрти корисника права остваривали велике уштеде једни другима - рекао је он.

Примјењујући електронску размјену података и водећи кампању "Стоп преварама, до пензије поштено" Фонд ПИО је, каже Милић, правовременим искључивањем из исплате умрлих корисника уштедио више од 40 милиона КМ.

- Дешавало се да Фонд иза непријављене смрти пензионера настави са исплатом пензија до краја године, по закону сва та преплаћена средства морају да се врате, али најчешће се то не успије договором ријешити са наследницима и онда све то завршава на суду, а проценат наплате у таквим случајевима је био врло низак и одлазили су милиони и милиони КМ из Фонда - појаснио је директор Фонда.

Предност од електронске размјене за кориснике права је да више не морају годишње да достављају овјерене потврде о животу, навео је Милић и додао да Фонд ПИО исплаћује пензије за 53.000 корисника права који живе ван територије Републике Српске.

На тај начин Фонд штеди новац, вријеме, људске ресурсе и простор за архивирање некадашњих 53.000 потврда, јер је сваки од тих папира требало завести кроз канцеларијско пословање и архивирати, односно уложити у појединачно у сваки припадајући предмет.

Милић је рекао да је Фонд ПИО Српске 2015. године потписао први споразум о електронској размјени података са Хрватском, потом Словенијом, Црном Гором, Федерацијом БиХ, Србијом и Македонијом.

Према његовим ријечима, Фонд ПИО Републике Српске има око 12.000 корисника права који живе у Хрватској, у Словенији 1.500, Црној Гори 1.500, у ФБиХ 12.500, Србији 20.640, у Сјеверној Македонији 150 корисника права, док више од 12.000 корисника права Хрватског завода за мировинско осигурање живи у Републици Српској, 12.500 Републичког фонда ПИО Србије, из Федералног завода МИО/ПИО више од 10.000, око 4.500 из ЗПИЗ Словеније.

- Електронска размјена података о чињеници наступа смрти врши се са свим државама на простору бивше Југославије, а у току су разговори са аустријским пензијским фондом ПВА за потписивање таквог споразума, гдје живи 1.100 корисника нашег фонда, док се процјењује да је више од 7.500 грађана Републике Српске који су корисници права на пензију аустријског пензијског фонда - навео је Милић и најави да ће такав договор наредне године бити започет и са њемачким пензијским фондом.

Захтјев и рјешење о пензији у само једној седмици

Питање свих питања о којима руководство Фонда свакодневно расправља је број захтјева за остваривање права на старосну, породичну или инвалидску пензију, каже Милић и подсјећа да је Закон о управном поступку прописао да рјешење мора да се донесе у року од 60 дана.

- Некада се у Фонду на рјешење чекало мјесецима, па и годинама, а ми сада имамо случајеве да захтјев и рјешење буду у истој седмици када је и поднесен захтјев, па чак и у једном дану - навео је директор Фонда.

Он је указао на проблем да се људи оглушују о апел Фонда да већ годину или двије прије испуњавања услова за остваривање права на пензију обрате у најближу пословницу Фонда ПИО како би се покренула процедура за комплетирање захтјева.

- Тренутно имамо у раду 2.076 захтјева од којих је чак 2.000 немогуће ријешити, неподобни су јер се чека на комплетирање документације, неки од података из иностранства - истиче Милић и додаје да анализе показују да у случају када се осигураник јави годину дана прије стицања права на пензију и у најкомпликованијим случајевима Фонд ће од дана подношења захтјева донијети рјешење о остваривању права за свега неколико дана.

Стално побољшање структуре пензија

Директор Фонда ПИО каже да је стопа зависности, која показује однос броја осигураника и броја пензионера, битан параметар пензијских система који почивају на принципу међугенерацијске солидарности какав је и систем у Републици Српској.

Према Милићевим ријечима, на простору бивше Југославије ниједна држава нема стопу зависности ни близу предратном односу, најповољнију имају Македонци и то је нешто испод два напрема један, док је у Републици Српској тај однос 1,19 напрема један, а најнижи је био 1,12 напрема један 2015. године.

- Структура корисника права стално се побољшава и то је један од бенефита спроведене реформе пензијског система која је крунисана реформиским законом који је у примјени од 2012. Године - рекао је Милић.

Он каже да је прије 15 година Фонд ПИО имао свега 47 одсто корисника права на старосну пензију, данас је то непуних 61 одсто, док је 26,2 одсто корисника породичне и 12,78 одсто корисника инвалидске пензије.

- Ми са овом структуром већ идемо ка структури корисника права развијених земаља ЕУ, с тим што имамо релативно висок проценат корисника права на породичну пензију, што је посљедица протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, односно више од 20.000 корисника пензије иза погинулих у отаџбинском рату и релативно мали проценат жена које су радиле у неком ранијем периоду прије рата - рекао је Милић у интервјуу за Срну.

Према ријечима директора Фонда, ако се посматра само претходна година, Фонд ПИО Републике Српске је већ на нивоу фондова најразвијених земаља ЕУ, са 71 одсто корисника права на старосну пензију, свега седам одсто инвалидских и остало су корисници права на породичну пензију, њих 22 одсто.

- Спремно дочекујемо наредну годину и наш циљ је да пензионере, осигуранике и све кориснике Фонда ПИО учинимо још задовољнијим, да наставимо са унапређењем пословања у свим сегментима, подизањем нивоа квалитета пружања услуга, да будемо још ефикаснији, ефективнији, а уз то и економичнији, јер увијек се може и мора боље и више, бар мало - закључио је у интервјуу Срни директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић.