Из Централне изборне комисије БиХ /ЦИК/ потврдили су да ће октобарски општи избори бити сложенији када је ријеч о броју гласачких листића које ће бирачи добити, али и увјеравају да су приликом планирања примјене нових изборних технологија узели у обзир и предности и потенцијалне ризике.

Из ЦИК-а БиХ наглашавају да циљ примјене технологије није да додатно закомпликује гласање, него да се олакша и убрза обрада резултата, смањи могућност људске грешке, повећа транспарентност и унаприједи интегритет изборног процеса.

- Коначна примјена заснива се на резултатима спроведених пилот-пројеката, анализи уочених изазова и мјерама којима се ти изазови требају превенирати и отклонити - наводи се у одговору ЦИК-а на упит Срне да ли ће најављени компликован начин гласања на октобарским изборима продужити изборни дан, као и да ли су у обзир узете лоше стране примјене оваквих технологија које би могле довести у питање регуларност, тим прије јер је више земаља одустало од њихове примјене.

Из ЦИК-а БиХ наводе да су прије увођења изборних технологија у изборни процес спровели четири пилот-пројекта на локалним изборима 2024. године, након чега су усвојили Завршни извјештај о спроведеним пилот-пројектима и Студију изводљивости за увођење специфичних изборних технологија у изборни процес БиХ, који су достављени Парламентарној скупштини БиХ.

Када је ријеч о могућем продужењу времена гласања, у ЦИК-у БиХ наводе да су пилот-пројекти са оптичким скенерима дали конкретне резултате.

На 143 бирачка мјеста на којима су скенери кориштени, просјечно вријеме гласања било је између 40 и 44,9 секунди, укључујући и највећи гласачки листић кориштен на локалним изборима 2024. године, преноси Срна.

Истовремено, 140 бирачких мјеста затворено је на вријеме, што, како наводе у ЦИК-у БиХ, показује да примјена скенера није довела до већих гужви нити значајнијег продужења процеса гласања.

Имајући у виду дужину гласачких листића коришћених у пилот-пројектима 2024. године, ЦИК БиХ је измијенио њихов дизајн како би се омогућила бржа обрада.

Из ЦИК-а БиХ потврђује да је тачно да ће општи избори у октобру бити сложенији са становишта броја гласачких листића које ће бирачи добити, али и истичу да управо због тога у припреми посебну пажњу посвећују тестирању опреме, симулацијама изборног дана, обуци чланова бирачких одбора и техничког особља, као и информисању и едукацији бирача.

-Када је ријеч о могућим ризицима примјене изборних технологија, ЦИК БиХ их није занемарио. Напротив, идентификовање техничких и других изазова било је један од основних циљева пилот-пројеката и Студије изводљивости - наводи се у одговору ЦИК-а, које потписује стручни сарадник за односе са јавношћу Максида Пирић, преноси Срна.

Наведено је да је утврђено да је од 145 оптичких скенера функционисало 143, док два нису била у употреби.

Будући да је на три скенера била потребна интервенција техничке подршке због замјене меморије, препоручено је да на бирачким мјестима буду доступне резервне меморијске картице.

Истовремено, 98 одсто резултата из пилот-пројекта електронски је пренесено, док су преостала два одсто пренесена ручно због оптерећења сигурне интернет мреже непосредно након затварања бирачких мјеста.

У ЦИК-у сматрају важном и чињеницу да су електронски пренесени резултати остали непромијењени и континуирано доступни јавности, за разлику од ручно утврђених који су се у појединим случајевима мијењали током накнадног процеса.

Међутим, чињенице показују да су се многе европске земље, након лоших искустава са електорнским гласачки уређајима, вратиле класичном гласању путем папирних листића и ручном бројању гласова.

Треба додати да систем са оптичким скенерима, какав је уведен у БиХ, приликом гласања на изборима имају још само Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак.