Краљ Црне Горе Никола I Петровић позвао је 25. јула/6. августа 1914. године своје сународнике у рат против Аустроугарске. Био је то почетак страдања и разарања какво свијет до тада није видио, а у коме су црногорски и српски народ стајали раме уз раме.

Овом потезу претходила је дуга преписака краља Николе и српског престолонасљедника Александра Карађорђевића. Из ње се види да су, осим озбиљности тренутка, оба државника свијесна тешких времена која предстоје, али и чињенице да је учињено све да се рат избјегне, пише "Историјски забавник".

Петровићи и Карађорђевићи су иначе у блиским родбинским везама. Најстарија ћерка краља Николе, кнегиња Зорка била је супруга краља Петра и мајка престолонасљедника Александра. Због тога се и српски принц црногорском владару обраћа са "драги деда”, а овај се тако и потписује у телеграму одговора.

Ово је њихова преписка само дан уочи избијања Првог свјетског рата:

"Регент Србије Александар

Његовом величанству краљу Црне Горе – Цетиње

14/27. VII 1914. (телеграм)

Покушали смо све могуће не би ли могли уштедити српском народу нове жртве и терете, али нисмо успели, јер је Аустро-Угарска тражила да принесемо на жртву драгу независност.

Бог је ваљда тако хтео да српски народ још једном стави свој живот у одбрану целога Српства.

Уверен сам да мој драги деда још јаче може да цени колико је био неоправдан захтев Аустро-Угарске, који је смишљен био да зада смртан удар сјајној будућности српског народа. Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа.

Наредбу за мобилизацију деле српске војске издао сам. Свемогући Бог и помоћ царске и моћне Русије биће на страни српске правде, а тако исто и јавно мнење цивилизоване Европе. Шаљем поздрав мојем мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци" - Александар.

"Краљ Никола Петровић

Његовом краљ. височанству насљеднику Александру – Београд

14/27. VII 1914. (телеграм)

Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народну.

У име Божје, а уз помоћ наше вјековне заштитнице моћне Русије и симпатије цивилизованих народа, наш ће Српски Народ и из овога великог наметнутог му искушења победнички изаћи и обезбедити своју сјајну будућност.

Моји Црногорци већ су спремни на граници, да гину у одбрани наше независности.

Живио, мој мили унуче, на радост твојега драгога оца и моју!

Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!”

- Твој дјед Никола

У овом рату, херојске подвиге црногорска војска је показала штитећи повлачење српске војске кроз Албанију, али је на крају и сама капитулирала 1916. године, а краљ Никола је напустио земљу.

Ослобођена је тек послије пробоја Солунског фронта у таласу у коме је ослобођена и Србија 1918. године.