За мјесец дана бербе малине ове сезоне у Србији могуће је зарадити чак и 90.000 динара, уз обезбеђен смештај и исхрану, али малинари које ускоро очекује берба жале се да се суочавају са дефицитом радне снаге.
Специјализоване сајтове за оглашавање, друштвене мреже и локалне недјељнике ових дана су преплавили огласи у којима малинари из свих крајева западне Србије, нарочито оних на нижим надморским висинама гдје ће први плодови малине стићи већ за десетак дана, траже бераче. Уз обезбјеђен смештај и три оброка, берачима се нуди и дневница од 2.500 до 3.000 динара, што би за мјесец дана рада у малињаку донијело добру плату до чак 90.000 динара. Међутим, дио малинара који је дао огласе тврди да и поред таквих услова тешко долазе до радника.
– Тражим бераче који знају и хоће, а не нераднике који би да се сунчају у малињаку – један је од таквих огласа који је постао виралан на друштвеним мрежама, а који је објавио домаћин из Пецке код Осечине који на свом имању црвено злато гаји на око 80 ари и који, управо због свог огласа, жели да остане анониман.
– Десет дана је тај оглас на Фејсбуку и за десет дана од не знам колико позива успио сам да дођем до двије жене, обе по 60 година, из села око Ваљева, које стварно знају шта је малина и берба. А колико сам имао позива оних који мисле да је то излет или траже превоз од свог мјеста и увече до куће, то и не бројим! Није ово посао за свакога, схватам да је мука провести више од 10 сати у јари и у трњу за које треба да набереш 60 килограма, али не разумем да се много младих жали да нема пара, здрави су и прави, а неће да се потруде да науче – прича наш саговорник, додајући да су му потребна још два искусна радника за мјесец дана интензивне бербе.
Како додаје, ранијих година је бераче имао чак и из БиХ, а сада “мора да води рачуна коме ће дати дневницу од 2.500 динара, три оброка и смјештај”.
Са обезбјеђивањем радне снаге за свој малињак у коме гаји 15.000 струка сорте виламет, проблем има и Десимир Шаранчић из Бродарева код Пријепоља, који је такође дао оглас.
– У Пријепољу кукају да немају посла, а кафане су пуне. Са подручја моје општине нико ми се није јавио, тако да ћу бераче морати да “увезем” из других крајева, што подиже трошкове. Зову и млађи и старији, надам се да ћу за пар дана ипак имати довољно озбиљних радника – каже Шаранчић који берачима даје дневницу од 20 евра, уз обезбеђен смештај и храну.
Да је дефицит берача потврђује за Блиц и Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малине и купине Србије, иако, како каже, “услови за ову врсту сезонских радника у смислу плаћања никад нису били бољи, иако је малина никад лошија”.
Он подсјећа да од откупљивача још нико није изашао са приједлогом цијене, те да је Асоцијација тражила 1,75 евра по килограму. Један од додатних проблема, како су упозорили из Савеза пољопривредних произвођача западне Србије, је што од надлежних органа, сем препорука за ношење маски и рукавица и одстојања, нису добили упутство како да организују смјештај берача.
