У Крфском каналу у Првом свјетском рату на данашњи дан 1916. године почело је сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу".

Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.

Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се војници сахрањују у Јонско море.

Према званичним, али непотпуним подацима јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра.

Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво вријеме сахрањивани су на каменој обали острва, а касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора.

Сви српски бродови који данас туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".

Ово потресно мјесто инспирисало је Милутина Бојића да напише своју чувену пјесму "Плава гробница".

Током тридесетих година 20. вијека вијека на острву Видо довршена је изградња маузолеја у којем су записани сви преминули српски војници чија су имена била знана.

Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу и да би се стигло до њега потребно је десетак минута вожње бродићем. Маузолеј - костурница на острву Виду рађена је по пројекту архитекте Николе Краснова, а завршена је 1938. године.

На мермерним зидинама налазе се 1.232 касете са костима ратника чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањена су у два спољашња бочна камена бункера изнад којих се налази лице и наличје.