Декларацијом о уставним принципима, која би требало да буде разматрана на предстојећој посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, превиђено је да Влада да, у сарадњи са предсједником Републике, припреми текст Устава Републике Српске којим ће се потврдити све надлежности Српске, осим оних које по Уставу БиХ припадају БиХ.

У Декларацији, која је достављена Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Републике Српске, наводи се да би новим Уставом Бањалука требала да постане главни град, а Пале пријестоница.

У документу се прецизира да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни, те да је по Уставу БиХ Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Предсједништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине према овом Уставу, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник.

У Декларацији се истиче да дјеловање Уставног суда БиХ, који се ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мијењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности.

Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наводи се у Декларацији.

У Декларацији се додаје да "споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вриједност и Високом судском и тужилачком савјету БиХ, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ, јер им нису претходиле измјене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ".

- Није било ни накнадних уставних промјена, па су и те надлежности неуставне и самим тим привремене - наводи се у Декларацији.

У документу пише и да БиХ нема уставом дефинисано државноправно уређење и има врло ограничене и стриктно одређене надлежности, што је одређује као државу са међународно признатим границама са надлежностима у спољним односима, док скоро сав унутрашњи суверенитет припада ентитетима.

У Декларацији се наводи и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промјене и допуне Устава БиХ, као Анекса четири Дејтонског споразума, треба превазићи досљедном примјеном Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети у потпуности придржавати овог Устава БиХ.

То подразумијева право Народне скупштине и Владе Српске да обуставе примјену било ког акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежност органа на нивоу БиХ.

У Декларацији се наводи да сваком ентитету припада право на успостављање посебних паралелних односа са сусједним државама у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ, као и право на склапање споразума са државама и међународним организацијама уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ која може законом предвидјети да за одређене врсте споразума није потребна таква сагласност.

Наводи се и да је, према Уставу БиХ, Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политике, именовање амбасадора и других међународних представника, представљање БиХ у међународним и европским организацијама и институцијама, преговарање, отказивање, те уз сагласност Парламентарне скупштине ратификовање споразума БиХ.

Савјет министара као обавезан састав има предсједавајућег и само још два министра - спољних послова и спољне трговине, наводи се у Декларацији.

У документу се додаје да је ранијим закључцима Народне скупштине захтијевано да се "кроз закон уграде рјешења која ће институционално и суштински сачувати утицаје ентитета, што подразумијева формирање подсавјета ентитета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ".

Осим тога, предвиђено је било и да се текст Споразума прије потписивања усклади са терминологијом из Устава и да сједиште ВСТС БиХ буде у Српском /Источном/ Сарајеву, те да ће, уколико суштина ових закључака не буде садржана у Приједлогу закона о ВСТС БиХ, Народна скупштина повући сагласност на овај споразум на исти начин како је дала, наводи се у Декларацији.

У материјалима за посебну сједницу су и информације о преносу надлежности у области одбране и безбједности, индиректног опорезивања и правосуђа, а предлагачи су предсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, премијер Српске, те посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.