Извођењем музичко-сценског приказа "Жене, јунаци епских пјесама" вечерас је у Источном Новом Сарајеву почела манифестација под називом "Огледало епског стваралаштва", чији је циљ очување културне баштине, епске поезије и гусала.

Организатор манифестације је Гусларско друштво "Филип Вишњић" из Источног Сарајева.

Секретар овог друштва Витомир Арсенић рекао је новинарима да су ове године одлучили да тема манифестације буде "Жене, јунаци епских пјесама", јер колико год су мушкарци јунаци у епским пјесмама и носе патриотизам, јунаштво, витештво, гордост и братољубље, толико су жене кроз историју њима биле велики ослонац.

-Биле су и јунакиње и храбре мајке, пожртвоване сестре и вјерне љубе, просто је грехота не поменути их, а епика их слави у многим пјесмама. Циљ манифестације је очување епске поезије, гусала, културе и традиције нашег народа, оно што смо ми, што је наша усмена историја. Оно што нема у књигама, у историјским читанкама, то ћете наћи у епским пјесмама, све је у њима садржано-, истакао је Арсенић.

Он је напоменуо да је вечерашњи музичко-сценски приказ централни дио манифестације у којем су учествовали гуслари Гусларског друштва "Филип Вишњић", као и појци средње музичке школе Средњошколског центра "Источна Илиџа".

Концепт и сценску поставку урадио је режисер Витомир Митрић, који је рекао да се у овом сценском извођењу кроз косовски и покосовски циклус показује стварни значај јунакиња и њихова позиција у епском систему.

Због ограниченог броја гледалаца, ради поштовања прописаних епидемиолошких мјера и препорука, сценски приказ је снимљен и биће емитован на интернет телевизији "Људи говоре", коју ће реализовати Недељко Жугић.

Арсенић је најавио да ће сутра, са почетком од 11.00 часова у амфитеатру "Бели Вук" на Тврдимићима бити одржана трибина "Епски десетерац - историја која се пјева", на којој ће говорити професори Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић и Душан Пејић, а епске пјесме ће изводити гуслари овог друштва.

Кнежевић је истакао да је свака манифестација која се бави традицијом српског народа веома важна у овом времену у којем је све подређено томе да се традицијска матрица избрише у највећем могућем случају.

-Овај пут имамо заиста занимљиву тему, јер питање жена у епској поезији је интересантно. У српској народној књижевности без жена не би било ни Бановић Страхиње, ни његовог подвига, ни Марка Краљевића без његове мајке. У српској народној традицији не постоји цар Лазар без царице Милице, и то је веома важно-, сматра Кнежевић.

Он додаје да се сутрашња трибина бави темом односа историје и епске пјесме, односно, упјевавања историје у епску пјесму што је једна од најзначајнијих тековина епске поезије.

-Епска поезија од праискона тежи томе да буде пјевана историја народна и најбоља мјера онога што народ памти. Народ неће да памти све, памти само оно што уђе у епску пјесму и то је оно што је за будућа покољења битно и тога морамо да будемо свјесни-, истакао је Кнежевић.