На имању Драгомира Ерића у селу Лазе, једног од успјешнијих пољопривредника на Сокоцу, почела је жетва озиме пшенице на око осам дунума, парцели каквих је веома мало на подручју ове општине, гдје домаћини предност дају производњи млијека.
Ерић је рекао Срни да се бави пољопривредом од када зна за себе и сада обрађује 100 дунума своје земље и око 50 дунума које узима у закуп.
Он је испричао да је ове године "скинуо зоб у зелени" са око 10 дунума да би имао квалитетну храну за крупну стоку, покосио око 100 дунума ливада за зимску исхрану стоке, те да очекује род са њиве од пет дунума засијаних кромпиром.
- Не знам да ли можемо рећи да почела је жетва жита на Романији, али ето код нас је тако из више разлога - истакао је Ерић, тврдећи да принос пшенице и није тако лош упркос суши.
Ерић је навео да је љетос принос траве на овом подручју "само трећина у односу на прошлу годину" и да су пољопривредници с правом забринути за зимску исхрану стоке, тим прије што знају да на овом планинском подручју са оштром климом "сушним љетима одговори тешка зима са доста падавина".
- Једина добра страна овољетне суше, ако се тако може рећи, јесте што су све косанице рано покошене и што је сада вема мало непокошених ливада на Романији и Гласинцу, што се одавно није десило. Разлог је што је ове године `трава издала као ријетко када` и што су пољопривредници били приморани да косе и ливаде које до сада нису ни погледали - нагласио је Ерић.
Највише посла овог љета, на обезбјеђењу сјенаже /сијена/ имали су произвођачи млијека којих само у Удружењу "Благо Романије" има скоро 200, са око 1.138 музних грла и 1.275 јуница и приплодних бикова.
Ерић је рекао да је на подручју општине Соколац у неким вишим подручјима са више влаге у земљишту, као што су дио подручја Соколовића и Кнежине, био бољи род траве на косаницама, иако већ два/три мјесеца није пала добра киша.
Он је навео да осим ратарства, као пензионер, узгаја и десетак грла крупне стоке у "систему крава-теле", те око 50 оваца.
Пољопривредом је наставио да се бави на имању оца Пека, једног од првих узорних домаћина и задругара на Сокоцу послије Другог свјетског рата, али је да би унаприједио производњу обезбиједио скоро сву механизацију која му је потребна за рад на њиви, косаници и у штали.
Ерић је нагласио да је у посљедних двадесетак година на ширем подручју Гласинца и Романије све мање површина засијаних житарицама и све више ливада које остају непокошене, за разлику од времена када су постојале земљорадничке задруге које су властитом механизацјом обрађивале велике површине.
