Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Источно Сарајево израсло је из судбина људи који су, кренувши у неизвјесност и бесповрат, на празном простору подизали град који је дубљи од камена од којег је сазидан.

И зато овај град нису најприје чиниле зграде, него имена. Људи који су живјели скромно, у тишини стварали, учили друге и тихо вјеровали да сваки њихов труд има смисла, чак и онда када га нико не чује и не види.

Данас њихова имена носе улице које причају о човјеку, дјелима, времену и вриједностима које су надживјеле и њега и вријеме у којем је живио.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену знаменитим личностима чија имена живе на картама Источног Сарајева. Сваким новим текстом враћамо им живот и подсјећамо на вриједности које су носили и чувамо од заборава оно што је дио нашег заједничког насљеђа.

Милан Шарац – симбол храбрости и пожртвованости

Милан Шарац рођен је 1917. године у селу Ђедовци код Сокоца, у сељачкој породици. Основно образовање стекао је у Хан Стјеницама, а након завршетка школе остао је на породичном имању, бавећи се земљорадњом. Током служења војног рока у Југословенској војсци 1939. године завршио је подофицирску школу.

Устанак и војни пут

Учествовао је у Априлском рату 1941. године, а послије капитулације Југословенске војске успио је да избјегне заробљавање и врати се на Романију. Већ у јулу исте године, када је у источној Босни избио устанак, прикључио се првим устаницима. У Романијском партизанском одреду постепено је напредовао од борца до командира чете.

У марту 1942. године постао је припадник Прве пролетерске ударне бригаде, гдје је најприје обављао дужност командира Друге чете Шестог београдског батаљона, а касније и замјеника команданта, односно команданта Београдског батаљона. Исте године када је започео устанак, примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије.

Ратни подвизи

Током читавог ратног пута Милан Шарац показао је изузетну храброст и одлучност. Као борац Романијског партизанског одреда истакао се у бројним борбама на Романији, као и на фронту код Пала и у околини Рогатице. Након преласка у Прву пролетерску ударну бригаду наставио је да се доказује у најтежим борбеним задацима, међу којима се издвајају напад на Брадину, заузимање Кленка, борбе код Ливна и Јајца, као и форсирање Дрине.

Шарац се посебно истакао у борби на Кленку, гдје је са својом четом нанио тешке губитке усташким снагама, избацивши из строја око 70 усташа и разбивши читаву усташку бојну из Мостара. Значајну улогу имао је и у борбама на Царевом Пољу приликом заузимања Јајца, када је његова чета из строја избацила више од 100 њемачких војника.

Захваљујући својим командантским способностима и храбрости, његова чета добила је једно од најважнијих мјеста у одбрани положаја на Брадини током Четврте непријатељске офанзиве. Приликом преласка партизанских јединица и Централне болнице преко Неретве, његова чета је задржавала продор њемачких снага преко Јабланице.

Током Битке на Неретви постављен је за команданта Шестог београдског батаљона. Са својим борцима пуна два дана и двије ноћи успјешно је задржавао надирање главне непријатељске колоне, чији је задатак био да опколи партизанске јединице. У борбама на Голом брду Београдски батаљон пресјекао је одступницу италијанским снагама и нанио им велике губитке, избацивши из строја велики број њихових војника.

Од Сутјеске до народног хероја

У Петој непријатељској офанзиви, у борбама код Челебића, њемачке снаге успјеле су да заробе болницу и комору Шесте источнобосанске бригаде. Његов батаљон је у одлучујућем нападу успио да пробије непријатељске положаје, ослободи заробљену болницу и комору, те снажним дејством потисне њемачке снаге чак 15 километара. Овим подвигом омогућен је прелазак великог броја бораца преко Сутјеске.

Милан Шарац погинуо је 7. јуна 1943. године у борбама на Крековима, изнад Тјентишта. За изузетну храброст и допринос у Народноослободилачкој борби, указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије од 5. јула 1951. године проглашен је за народног хероја.

Соколац чува сјећање на Милана Шарца

У Сокоцу једна од улица носи име народног хероја Милана Шарца, чувајући успомену на његову храброст и пожртвованост.