Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња почело је обиљежавање 147 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Помену које служи свештенство Епархије захумско-херцеговачке присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор, конзули Србије у Мостару и Требињу.

Присуствују и начелници Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Огњен Милинковић, Билеће Веселин Вујовић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, представници борачких удружења, потомци устаница и мјештани.

Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја заједно организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

Након полагања цвијећа слиједе обраћања званичника и пригодан програм.