У Пребиловцима код Чапљине данас ће у Храму Христовог Васкрсења бити служена света архијерејска литургија поводом обиљежавања 85 година од усташког злочина над српским народом.

Литургија почиње у 9.00 часова.

Обиљежавање годишњице једног од најтежих злочина које су усташе починиле над Србима у Другом свјетском рату започето је синоћ вечерњим богослужењем у Храму Христовог Васкрсења, преноси Срна.

Вечерњем богослужењу присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски.

По завршетку богослужења, у порти храма отворена је изложба дрворезбарских радова насталих на колонији „Крст херцеговачких мученика“.

Организатор обиљежавања је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Масакр у Пребиловцима усташе су починиле у периоду од 6. до 11. августа 1941. године, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина жртава жива је бачена у јаму Голубинку, док су остали убијени на лицу мјеста.

Једина особа која је преживјела и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. Према њеном свједочењу, усташе су пред очима мајки вадиле бебе из колијевки и разбијале им главе о зидове школе.

У Пребиловцима је убијено 830 Срба, а из 57 породица није преживио ниједан члан.

Међу жртвама била је и учитељица Основне школе „Краљ Милутин“ Стана Арнаут, чија је једина „кривица“ била то што није жељела да напусти своје ученике. Усташе су је у августу 1941. године мучиле, злостављале, а потом убиле испред школе. Послије силовања и мучења, Стана Арнаут је заклана, док су њени ученици такође страдали на свиреп начин.

На подручју Херцеговине налазило се око 110 стратишта, од којих су већину чиниле крашке јаме, међу којима су Голубинка, Корићанка, Јагодњача, Пандурица, Ржани до и бројне друге.

Злочин у Пребиловцима деценијама је прикриван у бившој Југославији, а 1961. године јаме у које су бацане српске жртве забетониране су.

Ексхумација посмртних остатака из 13 јама на подручју доње Херцеговине започела је 1990. године. Годину дана касније, 4. августа 1991, кости више од 4.000 Срба сахрањене су у спомен-костурници у Пребиловцима.

Током офанзиве „Чагаљ“, у јуну 1992. године, припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима изграђен је и освештан 2015. године као спомен на око 4.000 Срба из доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Исте године Српска православна црква канонизовала је ове мученике.

Празник је установљен на датум када су усташе 1941. године свирепо убиле више од 850 становника Пребиловаца, углавном жена и дјеце, и бациле их у јаму код Шурманаца, надомак Међугорја.

Након повратка Срба у Пребиловце послије 2000. године, преостали посмртни остаци су сакупљени и, након изградње Храма Христовог Васкрсења, положени у његову крипту.

Изградњу храма помогли су тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик и бројни донатори из српске дијаспоре.

Јапански лист „Асахи Шимбун“ уврстио је Пребиловце на четврто мјесто међу мјестима која су претрпјела највећа страдања у 20. вијеку.

Обим и свирепост усташких злочина навели су италијанског генерала Алесандра Лузана да Бениту Мусолинију упути детаљан извјештај о страдању Пребиловчана. У њему је навео да је учитељица Стана Арнаут силована пред својим ученицима, као и да су жртве сексуалног насиља биле и дјевојчице од свега осам година. Лузано је посебно изразио згражавање због сазнања да је у злочинима учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.