У селима Жљебови и Соколовићи код Сокоца данас је почело снимање завршних сцена филма "Линија", историјске антидраме инспирисане мотивима из "Ратног дневника" доктора Миодрага Лазића.

Филм се снима по сценарију режисера Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља, а посебну линију представља епски егзодус 120.000 Срба из Сарајева.

Крст, као метафору страдања и патње, понијели су сарајевски Срби у постдејтонском, библијском егзодусу. Између својих домова и Републике Српске одабрали су Српску и слободу у њој.

Филм реализује продукцијска кућа "Рамонда" из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању овог филмског остварења има и продукција "Први кадар" из Источног Сарајева, која је извршни продуцент за Републику Српску.

У синопсису је наведено да је ово филм проширене – рефлексне метафоре.

"Главни јунак је окренут визионарској самоћи и изолацији, стављајући свесно себе на распеће. Он је у некој врсти аутизма кога прожимају, али не успевају променити, дотицаји стварности. Уздиже се изнад реалног-стварног. Уводи у овај универзум божанско светло наде – наде у човека. Кроз цели филм његово деловање представља химну победе светла над тамом. Он делује као грандиозни ипостас крста, велике структуре која доминира животом", порука је Продукције.

Централна нит овог пројекта је хуманост и херојско дјело доктора Лазића, али и његових срчаних колега, љекара Милана Пејића и Славка Ждрала, који су током Одбрамбено-отаџбинског рата спасили хиљаде људских живота без обзира на националност.

Фото: srna.rs

Филм је посвећен лику и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића из Ниша, великог хуманисте и човјека који је добровољно отишао на сарајевско ратиште 1992. године у ратну болницу "Жица" како би помогао борцима Републике Српске који су умирали од посљедица рањавања јер нису имали адекватну љекарску помоћ.

Његовим доласком смањена је смртност рањеника за 90 одсто, чиме је дао немјерљив допринос, постао херој нације и једна од највећих историјских личности српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Циљ филма је да се кроз лик и дјело овог великог човјека и хуманисте прикаже српски народ, његово страдање у овом рату, живот и борба за слободу, опстанак и брига о будућности.

Филм су финансијски подржали Филмски центар Србије, државне институције Републике Српске и Србије, српска дијаспора у Канади, град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, као и Војска Србије и Министарство унутрашњих послова Србије уступивши њихове ресурсе за потребе снимања.

Снимање је почело у манастиру Ковиљ, настављено је на војном полигону Пасуљанске ливаде и на аеродромима Морава и Лађевци, а потом на подручју Сарајевско-романијске регије.

Хирург Миодраг Лазић /1955-2020/, који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, преминуо је 14. априла 2020. године у Нишу.

Лазић је 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Током минулог рата је као хирург учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године. Након тога се као добровољац јавио у ратну болницу "Коран" на Палама.

Један је од оснивача ратне болнице "Жица" у Блажују код Сарајева, гдје је остао 40 мјесеци као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева и обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом.

За заслуге у спасавању живота Срба и људи других националности патријарх српски Павле одликовао је доктора Лазића Орденом Светог Саве.

Лазић је добитник и Ордена крста милосрђа, којим га је одликовала Република Српска, а Србија га је постхумно одликовала Орденом Карађорђеве звезде првог степена.