Док трају расправе о томе у којој временској зони остати када ЕУ укине помјерања сата 2021. године ми смо на зимско рачунање времена прешли ноћас у три сата када смо казаљке вратили сат уназад, а многи се питају како је уопште дошло до оваквог начина "уштеде енергије".

Сама идеја да се помјерањем сата створи привид дужег дана стара је више од 200 година, али несташица угља широм Европе натерала је Њемачку и њену савезницу Аустро-угарску да током 1916. године тако почну да штеде енергију, а то су ускоро учиниле и остале земље, пише Гардијан.

Неке су послије 1918. године напустиле ову праксу, само да би јој се поново вратиле током нафтне кризе 1970-их. Љетње рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године.

Противници помјерања сата, односно љетњег рачунања времена, тврде да се тако заправо не штеди енергија, будући да је мања потрошња у домаћинствима у вечерњим сатима "надокнађена" у јутарњим.

Студије показују да људи не спавају стварно "сат дуже" када се сат враћа уназад, али да сат сна мање приликом преласка на љетње рачунање времена штетно утиче на спавање и неколико недјеља касније.

Упитан је и утицај помјерања сата на економију – док угоститељство и туризам имају користи од дужег дана љети, пољопривреда је традиционално против тога због проблема које ствара у мужењу крава, жетви итд.

Око 70 земаља помјера сат два пута годишње, а испитивање ЈуГова показало је да је у Великој Британији 44 одсто становништва за помјерање сата, док би 39 одсто више вољело да се ова пракса укине. Занимљиве су и регионалне разлике – Шкоти су највеће присталице статуса qуо, јер би прелазак на љетње рачунање времена у неким дијеловима довео до изласка сунца тек након 10 часова ујутро.

Како је Европски парламент изгласао да се помјерање сата укине до 2021. године, Гардијан пише како би то могло довести до још једне заврзламе са Брегзитом, будући да би Сјеверна Ирска и Ирска пола године могле да буду у различитим временским зонама, и на све имале још и "временску границу".

Гардијан, ипак, пише како је прецизно рачунање времена резултат дигиталне ере и вријеме се може схватати доста флуидније, како је кроз историју често и био случај. 

У Старом Риму су се са скраћивали сами сати, па су тако постојали различити пјешчани и водени сатови за различите мјесеце. Чак и по проналаску механичких сатова, Венеција је, на примјер, била пола сата испред Торина.

Униформисано "вријеме сата" млад је концепт, настао отприлике када и жељезница, јер су разлике у времену у градовима представљале потенцијалну опасност за путовање возом.

Ипак, све до 1911. разлика у времену између Француске и Британије била је око девет минута, а сатови на железничкој станици у Паризу каснили су пет минута да би сви путници успјели да стигну на воз.

Зимско рачунање времена траје до посљедњег викенда у марту 2020. године.

Европски парламент је 4. марта ове године изгласао да се од 2021. укида помјерање, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу љетње или зимско рачунање времена, а остале земље још треба да одлуче да ли ће кренути стопама ЕУ.