У ноћи са суботе на недјељу, 26. октобра, регион ће се вратити на зимско рачунање времена. Тачно у 03.00 ујутру, сатови ће се помјерити један сат уназад, на 02.00 сата, што ће нам дати додатни сат сна и означити повратак на стандардно вријеме (ЦЕТ). Ова промјена, која традиционално доноси више свјетлости у јутарњим сатима и ранији мрак у поподневним, догодиће се ове године најраније у посљедњих једанаест година.
Посљедњи пут смо помјерали сатове истог датума 2014. године.
Пракса помјерања сатова није нова и датира још из Првог свјетског рата. Прве су је увеле Њемачка и Аустроугарска током Првог свјетског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је неколико пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.
Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цијели процес је стандардизован, тако да све чланице ЕУ прелазе на љетно рачунање времена посљедње недјеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена посљедње недјеље у октобру. Примарна идеја је била усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.
Упркос дугој традицији, незадовољство промјеном сата достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела јавно истраживање међу 4.6 милиона грађана ЕУ. Резултати су били јасни: 84 одсто испитаника било је за укидање те праксе.
Европски парламент је 2019. године гласао за укидање сезонског помјерања сата, а коначна промјена је планирана за 2021. годину. Али ту је све стало.
Државе чланице нису могле да се договоре око кључног питања: да ли трајно задржати љетно или зимско рачунање времена.
Док су неке земље, попут Француске и Пољске, биле за трајно љетно рачунање времена, друге, попут Финске и Низоземске, преферирале су зимско рачунање времена. Хрватска се, примјера ради, залагала за прелазак на љетно рачунање времена у принципу.
Због недостатка договора и накнадних глобалних криза попут пандемије, одлука о укидању помјерања сата је потиснута у други план и стављена "на чекање до даљег".
Према тренутно важећим директивама ЕУ, пракса ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло активирати током пољског предсједавања Савјетом ЕУ 2025. године, али до тада, грађани могу бити сигурни да ће наставити да подешавају сатове два пута годишње. Док се не постигне коначан договор на нивоу Уније, ритуал "губљења" сата у прољеће и "добијања" сата у јесен остаје неизбјежан дио наше стварности.
Док Европска унија оклева, многе земље широм свијета су одавно напустиле ову праксу. Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном љетном рачунању времена двије године касније.
Ван Европе, гиганти попут Кине, Индије и Јапана одавно су укинули промјену сата. Сличне одлуке донијели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана.
Чак и унутар Европе постоје изузеци, Исланд и Бјелорусија не мијењају сатове, док у Аустралији неке савезне државе примјењују љетно рачунање времена, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонских промјена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају застарјелом, преноси "Телеграф".
