Вијест о Сарајевском атентату на Видовдан 28. јуна 1914. године стигла је на Цетиње истог дана око 17.00 часова. Краљ Никола је био у возу, на путу између Салцбурга и Трста.
Црногорски краљ се вратио у земљу два дана након атентата.
Чим је Аустроугарска монархија објавила рат Србији краљ Никола је истог дана наредио мобилизацију црногорске војске.
Услиједило је неколико формалних потеза: Народна скупштина Краљевине Црне Горе је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуку о објави рата.
На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора била је једна од осам учесница. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка.
Једна од најсјајнијих и најтежих битака у историји Црне Горе - Мојковачка битка, водила се у овом рату.
Порука главнокомандујућег Војске Краљевине Србије команданту црногорске Санџачке војске, гласила је:
"Ако задржите Швабе на Мојковцу 24 сата, одужили сте се српству. Ако не, све је пропало".
Црногорска команда одмах је издала наређење "да се положаји на Тари имају бранити најодсудније и до последњег човјека".
Од Мојковца до Матешева шест часова је пјешачења. Црногорци су задржали Нијемце чак 20 дана.
У снијегу до појаса, добрим дијелом борбом прса у прса, опијени заносом Бадњег дана и Божића, Црногорци су остварили велику побједу.
Иако су на једног црногорског војника била "три и по" аустроугарска, нападачи
су заустављени.
Мојковачка битка била је круна славне црногорске историје.
Народни пјесник Радован Бећировић написао је:
- Немојте се плашити јунаци/ако буду крвави бадњаци,/из ваше ће крви кроз времена/ синут зора Јужнијег Словена,/а вјекови славне ваше жртве,/никад неће бројити у мртве.../Да на швапску силу кидишемо,/и да прошлост нашу крунишемо -
Према доступним подацима, у Првом свјетском рату, Црна Гора, која се борила раме уз раме са Србијом, изгубила је више од 20.000 људи.
