У БиХ се након шест година појавило смртоносно бјеснило, а болест је референтној лабораторији дијагностификована крајем маја код леша ловачког пса са подручја општине Сребреница.
Из Института за здравље и безбједност хране у Зеници саопштено је да се превенцији ове зоонозе треба посветити посебну пажњу, будући да је смртоносна јер је лијечење немогуће.
Посљедњи регистровани случај био је 2014. године, такође, код зараженог пса, а у протеклом периоду успјешно су спровођене мјере вакцинисања животиња, наводи се у саопштењу.
Ријеч је о једно од најстаријих болести за коју се зна више од 4.000 година, али су људи ипак успјели развити успјешне мјере превенције које укључују едукацију становништва, вакцинацију паса и мачака, тестирање уловљених дивљих животиња, те њихово обавезно тестирање на присуство вируса бјеснила.
-Од бјеснила могу обољети сви сисари. Лисице, вукови, ракуни, творови, лисице, слијепи мишеви, пси и мачке, као и стока и људи најчешће оболијевају од бјеснила. Животиње које нису сисари, попут птица, змија и риба, не могу добити бјеснило. Животиња се зарази вирусом путем пљувачке, најчешће током уједа заражене животиње- наводе из Института.
Код људи болест се јавља у два различита облика и напада нервни систем, а први знаци бјеснила код човјека јављају се обично пошто су ране од уједа већ зарасле, а могу се јавити већ четрнаестог дана послије уједа, па чак може проћи и два мјесеца ако је ријеч о ранама на прстима ноге.
За то вријеме рана зарасте, као и свака друга, а понекад се око ожиљка јављају болови, мравци, пецкања, а сама рана је неосјетљива.
-Особе које су су професионално угрожене вирусом бјеснила /ветеринари и ветеринарски техничари, шумски радници, ловци, ловочувари, препаратори, лабораторијски и теренски радници/ требали да се унапријед заштите вакцином против бјеснила- истакли су из Института за здравље и безбједност хране Зеница.
Према подацима Свјетске здравствене организације, годишње у свијету од бјеснила умире 59.000 људи, од чега су 40 одсто дјеца млађа од 15 година.
