Фонд здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске донио је одлуку да, уколико због вируса корона поступак вантјелесне оплодње буде прекинут, осигуранику буде издато ново рјешење за ову процедуру.
- Жени се у случају добијања вируса корона прекинута процедура вантјелесне оплодње неће рачунати као обављени покушај, а када буде радила поново, у новом рјешењу ће стајати број процедуре која је и била прије него што је добила вирус корона - саопштено је из ФЗО.
Из Фонда истичу да је ово омогућено измјеном Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту, с циљем да се осигураницима у пандемији максимално олакша приступ и коришћење здравствене заштите.
- Фонд је тако, осим финансирања пулмолошке рехабилитације за осигуранике који су прележали вирус корона, те финансирања здравствених услуга за све грађане, донио и ову одлуку, што је показатељ да одлуке креирамо пратећи актуелну епидемиолошку ситуацији и потребе осигураника у новонасталој ситуацији - истичу у ФЗО.
Како се наглашава, Фонд је и на овај начин настојао да предуприједи и прилагоди прописе новој стуацији, како би и здравствене установе, али и осигураници знали како да поступају, јер је епидемиолошка слика и даље неповољна.
- Подсјећамо да Фонд здравственог осигурања финансира три покушаја вантјелесне оплодње за брачне парове који природним путем не могу да добију бебу. Осим тога, међу првим фондовима у региону смо почели да финансирамо и чување ембриона на двије године, док су раније ову услугу осигураници плаћали сами - наводе у ФЗО.
Фонд је у прошлој години одобрио укупно 615 захјева за финансирање вантјелесне оплодње, а када је ријеч о чувању ембриона, у 2020. години финансирао је чување и замрзавање ембриона за 209 брачних парова.
Уговор за пружање ове услуге осигураницима Фонда закључен је са приватном здравственом установом "Медикос" из Бањалуке. Једна процедура кошта око 5.500 КМ и подразумијева комплетну процедуру - дијагностику, терапију и сам поступак.
Од 2007. године, од када Фонд финансира вантјелесну оплодњу, па до данас, рођено је 1.400 беба.
Из Фонда наводе да, када је ријеч о вантјелесној оплодњи, Република Српска значајно предњачи у односу на Федерацију БиХ (ФБиХ), због чега су имали случајеве да грађани ФБиХ желе да се пријаве код ФЗО на осигурање како би остварили право на вантјелесну оплодњу.
- Такође, максимално смо поједноставили процедуру остваривања овог права за осигуранике, јер у земљама региона осигураници знатно теже и компликованије остварују ово право, уз много више потребне документације, него што је случај код нас - наглашавају у ФЗО.
У овом фонду кажу да је код њих потребно приложити приједлог гинеколога и копију вјенчаног листа или овјерену изјаву да је пар у ванбрачној заједници.
У случају да се вантјелесна оплодња не може обавити у Републици Српској, уз мишљење здравствене установе са којом ФЗО има уговор, осигураници могу да остваре право на рефундацију трошкова вантјелесне оплодње коју су урадили у некој од установа у иностранству, у складу са цјеновником Фонда.
- Фонд је још раније нашим актом додатно уредио ову област, прецизирајући у којим случајевима се одобрава рефундација трошкова за поступке рађене изван Српске - наглашавају у ФЗО.
У ФЗО подсјећају да породиљама и трудницама у потпуности финансирају здравствену заштиту за све оно што спада у обавезно здравствено осигурање, а осим тога, осигураници су ослобођени плаћања партиципације за све прегледе који се тичу планирања породице.
Од 2019. године, између осталог, Фонд финансира и лијек утрогестан који велики број трудница користи због чувања трудноће и спречавања пријевременог порођаја.
- Финансирање вантјелесне оплодње, као и ова права су конкретне мјере којима Фонд настоји да пружи подршку пронаталитетној политици Републике Српске - закључује се у саопштењу ФЗО.