Након што смо мјесецима слушали како на вртоглаво поскупљење свега што купујемо велики утицај има раст цијена горива, данас, када се цјеновници на бензинским пумпама коригују у корист купаца, појефтињење робе широке потрошње на дугом је штапу.
Оцјењују то стручњаци, али и борци за заштиту потрошача, који кажу да би посла требало да се прихвате инспекције.
Драган Глигорић, стручњак за међународну економију и трговину, истиче да појефтињења треба очекивати, али се то неће догодити тако брзо.
- Цијене много брже расту када постоје разлози за раст, док кад постоје разлози за пад, оне много спорије падају. Заиста је неизвјесно када би требало доћи до смањења цијена робе широке потрошње, а мислим да се оне никад неће вратити на ниво прије пандемије односно кризе у Украјини - рекао је Глигорић за "Независне новине".
Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, очекује да ће се у наредном периоду трговци правдати да имају залихе основних животних намирница и остале робе, па зато не снижавају цијене.
- Сигурно у догледно вријеме неће снизити цијене. У овим данима то се засигурно не очекује. Правдаће то ранијим набавкама. Биће пуно посла за инспекцијске органе - рекла је Марићева за "Независне новине".
Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне, истиче да су појефтињења још на дугом штапу.
- Трговци се боје нових повећања улазних цијена. Цијене горива су биле основа свих поскупљења и појефтињења на нашем тржишту, а то се сад не дешава. Појефтињење нафте на свјетском тржишту, нажалост, није утицало на цијене у БиХ. Да ли ће се то ускоро десити? Бојим се да неће. Ствара се клима да нам слиједи још гори период. Вјерујем да ће трговци покушавати стварати финансијске залихе за будући период, наравно, на штету потрошача - истиче Арнаутовић за "Независне новине".
С друге стране, из пословне заједнице тврде да на цијене роба широке потрошње, уз гориво, утиче још низ фактора.
- Није само цијена горива утицала у претходном периоду на повећање цијена у малопродаји. Низ је других елемената који су на то имали утицај. Поред повећања цијена транспорта, ту су и кретања на глобалном нивоу, јер значајан дио такве робе долази из увоза - рекао је за "Независне новине" Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске.
Забиљежен је, наглашава, и раст цијена сировина, а домаћа производња их јако много увози.
- Оне нам долазе по далеко вишим цијенама, што се директно одражава и на цијене код нас - рекао је Благојевић.
Тешко је и набројати шта је све у блиској прошлости поскупјело. Рецимо, према подацима Агенције за статистику БиХ, у мају ове године (посљедњи доступни подаци) смо килограм пшеничног брашна плаћали 1,60 КМ, а годину раније коштало је 1,10 КМ.
Јунетина без кости је са 13,50 КМ скочила на 17,90 КМ, а пилетина по килограму са 4,80 на 6,50 КМ. Шећер умјесто 1,20 КМ плаћамо 1,90 КМ, а мљевена кафа је са 13,10 КМ отишла на 16,70 марака итд.
