Због руско-украјинског сукоба, на свјетском тржишту влада помама за угљем. Процјене говоре да ће у 2022. години потражња за овим енергентом ићи чак до осам милијарди тона, али то, према ријечима стручњака, не би требало да се одрази на БиХ јер имамо довољне количине за своје потребе, док не искључују ни могућност да ће угаљ из БиХ бити тражен ван њених граница.
Међународна агенција за енергетику (ИЕА) у ажурираном извјештају о тржишту угља предвиђа да ће ова година достићи историјске максимуме по питању глобалне потрошње угља из 2013. године, а тренд раста, према њиховој процјени, у овој ситуацији сигуран је и у 2023. години.
- На основу тренутних економских и тржишних трендова, предвиђа се да ће глобална потрошња угља порасти за 0,7 одсто у 2022. години на осам милијарди тона, под претпоставком да се кинеска економија опорави, како се очекује, у другој половини године. Овај глобални укупни износ би одговарао годишњем рекорду постављеном 2013. године, а потражња за угљем ће се вјероватно повећати сљедеће године на нови рекорд свих времена - стоји у извјештају.
Да је достизање, па чак и евентуално обарање рекордне потрошње угља из 2013. године, сасвим реална могућност, заслужна су два фактора. Потражња за овим енергентом директно је подстакнута растућим цијенама природног гаса због смањене испоруке из Русије, што приморава све већи број водећих европских економија да са гаса прелазе на производњу угља и то отварањем давно затворених термоелектрана, а о чему су "Независне новине" већ извјештавале. Други разлог такође води на исток. Од 1. августа на снагу је ступио пети пакет санкција ЕУ према Русији, који предвиђа општу забрану испоруке руског угља за државе ЕУ (куповине, увоза или предаје угља и других чврстих фосилних горива).
Скидањем Русије са мапе Запада процјењује се да ће кинеско и индијско тржиште бити главни покретачи потражње до краја ове године. И покретање производње у земљама ЕУ значи да би цијене угља могле наставити да расту и у наредној години. И када су у питању понуда и потражња, наведено БиХ не треба много да дотиче, сматра Петар Гверо, професор на Машинском факултету Универзитета у Бањалуци.
- Ми немамо неке претјеране штете када су у питању било какве забране, осим у случају производње цемента, јер једино у том случају увозимо угаљ који је врло специфичан и везан је за термолошки процес. Све то што се тиче угља не би требало да утиче на нас, прије свега у смислу да ми сада постанемо неки играч на свјетском тржишту. Ми нисмо увозници угља, то је наш домаћи ресурс и мислим да на основу актуелних дешавања не би требало да планирамо будући период. Већи проблем за нас је увоз нафте и нафтних деривата - појашњава Гверо за "Независне новине".
Нихад Харбаш, стручњак за енергетику, оцјењује да се у обзир мора узети и слободно тржиште у БиХ, јер постоје фирме и домаћинства која користе угаљ за своје потребе, те да на основу тога не треба искључити могућност да ће искористити шансу да свој производ пласирају на међународно тржиште.
- На примјер, рудник у Бановићима је независтан и тај угаљ може пласирати прије свега на регионално тржиште, сигурно ће се окренути ка томе, јер могу постићи већу цијену - наглашава Харбаш за "Независне новине".
Поред наведеног, сматра да је у БиХ ипак најпотребније да се задржи ниво производње електричне енергије и подсјећа да је проблем који постоји на том пољу застарјелост технологија у рудницима.
- Видимо да се Европа окреће угљу и морамо искористити ту шансу. Постоје најаве да ћемо имати додатних количина и свакако би то требало искористити да продамо уколико је могуће - истиче Харбаш.
Стручњаци наводе да свима мора бити јасно да је угаљ само привремено рјешење због ситуације у Украјини и да Европа наставља са својим планом декарбонизације Старог континента, у који је укључена и БиХ.
