Нови закон о заштити од насиља у породици, који је на снагу ступио 1. маја, допринијеће сузбијању насиља у породици, кажњавању почионица, али и заштити жртава.
Ово су оцијенили учесници округлог стола “Нови стандарди и изазови у примјени Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици” у Бијељини.
Насиље у породици, нажалост, учестало је и на спречавању ове појаве морају се ангажовати све надлежне институције, порука је са овог скупа.
Новим законом насиље у породици не третира се више као прекршајно него као кривично дјело и то је први закон који се бави заштитом жртве, а не кажњавањем насилника.
Лице од повјерења
– Почели смо да спроводимо Протокол, познатији као Истанбулска конвенција, која је прописала да је држава дужна да пружи заштиту жртви. Новина је институт „лице од повјерења“, које у први моменат, када се деси насиље, жртви пружа адекватну подршку. Ово је револуционаран закон у области заштите жртве од насиља у породици и надам се да ће он произвести доношење оквирног закона у РС и БиХ који ће уопште бавити жрвтом било какве врсте насиља и који ће јасно прописати која су права и обавезе државе и пронаћи начин како да се то касније рефундира од насилника – каже предсједник Основног суда Бијељина Аида Ханушић.
Центри за социјални рад су такође један од субјеката заштите од насиља у породици, који евидентирају ове случајеве и предузимају мјере заштите жртава.
Више насиља од пријављеног
Секретар Центра за социјални рад Бијељина Весна Савић подсјећа да се на годишњем нивоу евидентира од 100 до 120 пријава насиља у породици. Она упозорава да то није коначна цифра, јер постоји и онај “тамни број”, односно случајеви који никада не буду пријављени. Извјесно је, каже, да постоји већи број случајева насиља у породици.
– Жртве у породици су, нажалост, из свих категорија. Искуства показују да су жртве из социјално угрожених породица, али и високообразованих и ситуираних породица. Нема друштвене групе која је поштеђена породичног насиља. Најважније је да покажемо да постоје начини и механизми којима ће се насиље зауставити и спријечити, а жртве заштитити – каже Савићева.
Упркос настојањима надлежних, насиље у породици је све учесталије у нашем друштву. Велики број повратника у чињењу насиља, лоша казнена политика, само су неке од околности које отежавају борбу против ове немиле појаве.
– Јединствен став оних који се баве овом проблематиком је да се спречавању насиља у породици мора прићи мултидисциплинарно, односно да се у овај посао морају додатно укључити и друге надлежне институције – каже предсједница Фондације „Лара“ Радмила Жигић.
Скуп, којем су присуствовали представници суда, тужилаштава, центара за социјални рад и домова здравља са подручја Угљевика , Лопара, Бијељине. организовало је Удружење жена “Лара”, у сарадњи са невладином организацијом “Женски центар” из Требиња и уз подршку шведске фондације Квина Тил Квина.
Како би се жртвама насиља пружила и материјална, психолошка и правна помоћ, у Бијељини је 2012. године основана Сигурна кућа, а у функцији је и СОС телефон.
Боље, али треба радити
– Очекујемо да ће се увођењем “особе од повјерења” жртве осјећати слободније да пријаве насиље и да ће истрајати у свједочењу против насилника. Очекујемо да ће се сада сви другачије оријентисати према насиљу у породици, јер више није прекршајно већ кривично дјело – каже Лара Жигић.
Додаје да има много новина, али и да треба много радити да би се новине разумјеле и спроводиле.
