Ријека Уна, велика љубав Костајничана, носи "поруке у боци".
Љето се одужило ове године, сезона купања у Уни у Костајници трајала је нешто дуже, чак и након Преображења, када се, према народном вјеровању, преображавају гора и вода.
Тако су најнеуморнији купачи посљедњи дан школског распуста провели на обалама Уне, у смарагдној води тражећи освјежење од спарине и врућег ваздуха.
Костајница је изњедрила сањаре, умјетнике, писце... Међу њима и Ранка Рисојевића, који ту више не живи, али се увијек радо враћа и пише о ријеци на чијим је обалама одрастао.
Тако је настао његов роман "Дјечаци са Уне" баш као што Костајничани воле да кажу за себе да су "дјеца са Уне", а своју ријеку називају Једином.
Предање каже да је Уна добила име од старих Римљана, који су, први пут угледавши њену љепоту, узвикнули: "Уна!", што на латинском значи "једна" или "једина".
Из Костајнице су често слате поруке пријатељства упркос тешким моментима у историји. Једна таква порука послата је овог љета управо ријеком Уном.
Негдје у горњем дијелу општине Костајница у воду је спуштена порука у боци, а пронашли су је купачи који су дан провели на плажи низводно, такође, у Костајници. Извадили су је из воде како би прочитали коју ријеч.
Порука је била "свјежа", послата 26. августа ове године са најљепшим жељама.
У њој је наведено да су је послали дјед и унук, вјероватно да би обиљежили крај једног лијепог љета.
Порука је написана читким дјечијим рукописом на српском и енглеском језику, те пажљиво затворена у боци на којој је писало "Отвори".
И тако, дједови, који су некада били дјечаци са Уне, сада воле да одгајају и уче нове генерације да здраво одрастају у наручју Једине.
Порука је само накратко извађена из воде, тек да би прича била испричана, а онда је враћена у матицу ријеке како би је кроз своје брзаке, слапове и дубине носила даље до људи који се још радују порукама у боци.
