Цијене већине основних животних намирница у Републици Српској у фебруару ове године биле су више у односу на исти мјесец лани. И док произвођачи појединих производа истичу да је до поскупљења дошло усљед раста цијена сировине, синдикалци упозоравају да просјечна плата одавно не може да покрије потрошачку корпу.
Према подацима Републичког завода за статистику, у фебруару ове у односу на исти мјесец прошле године, за неколико фенинга у просјеку је скупље брашно, бијели хљеб, уље, јаја, јунеће месо, со и пиво. Са друге стране, поједини артикли су појефтинили, између осталог млијеко, кафа и детерџент за веш.
Процентуално гледано, статистичари кажу да је највећи раст цијена забиљежен код алкохолних пића и дувана, јер су ти производи поскупјели за 1,8 одсто, док је највећи пад цијена од чак 12,3 одсто забиљежен у области одјеће и обуће.
Произвођачи појединих производа раст цијена објашњавају поскупљењем основних сировина потребних за производни циклус. Тако су на примјер све улазне компоненте неопходне за производњу конзумних јаја поскупјеле и до 50 одсто.
- Од марта прошле године када је почела пандемија дошли смо у ситуацију да имамо енормна повећања свих сировина за производњу сточне хране. Корекције цијене јаја су у ствари само благо усклађивање са цијенама производње - рекао је за “Глас Српске” директор фирме “Агрекс” из Доњег Жабара Предраг Миличић.
И произвођачи меса сагласни су да је дошло до поскупљења сточне хране, а самим тим поскупјело је и месо.
- Осим тога нелојална конкуренција задаје нам проблеме из године у годину и ту причу знају већ и птице на грани. Никакву рачуницу немамо ни са вишим цијенама, али смо принуђени да радимо и некако опстанемо - рекао је Бранко Петровић, који се већ годинама бави сточарством.
Синдикалци подсјећају да је синдикална потрошачка корпа на почетку ове године износила 1.947 марака, док је просјечна плата износила 962 марке и могла је да покрије само 49 одсто мјесечних трошкова.
- Евидентно је да из мјесеца у мјесец у појединим дјелатностима просјечна исплаћена плата износи колико трошкови прехране на мјесечном нивоу. Већ годину имамо скривени раст цијена. Платама се не може обезбиједити онолико колико треба једној четворочланој породици на мјесечном нивоу - рекла је стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске Божана Радошевић.
Заштитници потрошача истичу да су се и сами на лицу мјеста, у маркетима, увјерили да су цијене појединих намирница “одлетјеле у небо”.
- Примјера ради, у маркетима не можете наћи литар уља за мање од 2,50 КМ, док је килограм пилетине досегао цијену и већу од осам марака по килограму. Ако погледате синдикалну потрошачку корпу, и она је из мјесеца у мјесец за тридесетак марака скупља - рекла је извршна директорица Удружења потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић. Нагласила је да без обзира на поскупљење грађани страхују од већег раста цијена па поново гомилају залихе намирница.
Просјечна плата
Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна фебруарска плата након опорезивања износила је 984 КМ и у односу на исти мјесец лани номинално је већа за 2,8 одсто, док је просјечна бруто плата износила 1.528 КМ.
У фебруару је највиша просјечна плата након опорезивања од 1.448 КМ исплаћена у финансијској дјелатности и осигурању, а најнижа од 702 КМ у грађевинарству.