Да је криза натјерала грађане Републике Српске да стегну каиш и смање потрошњу јасно је из најновијих статистичких података, према којима је промет у трговинама на мало, мјерен у текућим цијенама, у јануару пао за 14,6 одсто у односу на децембар прошле године
Иако је јануар мјесец који обилује бројним слављима, почевши од Божића, Православне нове године до неколико великих слава, чија припрема захтијева велике набавке, подаци Завода за статистику РС показују да је промет у трговинама на мало, када су у питању храна, пића и дувански производи, посматран у текућим цијенама у првом мјесецу ове године био мањи за 11,2 одсто у односу на децембар 2023. године.
Велики пад промета имале су и пумпаџије, јер су статистичари израчунали да је у посматраном периоду продаја горива и мазива смањена за 9,5 одсто.
Портпарол Привредне коморе РС Дејан Рауш каже за “Глас” да су бројни фактори утицали на негативну статистику, односно на смањење промета у малопродаји.
- Трговине на мало већ неко вријеме су суочене са изазовима који укључују пад промета узрокован прије свега смањењем куповне моћи грађана, утицајем инфлације и повећањем цијена улазних трошкова, а што се одразило и на поскупљење производа. Све се то у крајњој линији осликава на годишње податке који нису охрабрујући - рекао је Рауш.
Он је истакао да се грађани све више окрећу куповини само онога што им је тренутно доступно и финансијски приступачно.
- Овај тренд ће се вјероватно наставити и у наредном периоду, због високих улазних трошкова и повећаних трошкова производње. Предвиђања су да ће цијене остати на садашњем нивоу или чак додатно расти. Ако и дође до појефтињења, то ће бити минимално - нагласио је Рауш.
Предсједница добојског удружења грађана “ТоПееР” Снежана Шешлија сматра да је енормно повећање цијена главни кривац за пад промета у трговинама у Српској.
- Поскупљење је натјерало потрошаче да смање број артикала у корпи. Некада се куповало пет комада једног производа, а сада један. Вјерујем да би статистички подаци били још гори да се у обзир узимају продате количине, а не финансијски аспекат, који је због поскупљења “пренадуван” у односу на реално стање. Грађани су приморани да стегну каиш, одричу се многих ствари, плус што купују најјефтинију робу, не марећи уопште за квалитет - рекла је Шешлија.
Према њеним ријечима, већ сада је јасно да ће се негативан тренд наставити и у наредним мјесецима.
- Долазимо у још гору ситуацију због повећане минималне плате, будући да се на дневном нивоу цијене робе повећавају од један до пет фенинга. То пролази непримјетно, али ће већ од идућег мјесеца, сигурна сам, проузроковати драстичан пад потрошње и промета - сматра Шешлија.
Прасићи
Снежана Шешлија каже да су високе цијене прасића у јануару многе грађане натјерале на штедњу приликом куповине других намирница.
- Људи су за славу морали купити печеницу, за коју су морали издвојити знатно више новца него годину раније, а прасићи углавном не улазе у малопродају статистику. Будући да су се само за ту ставку прекомјерно истрошили, морали су правити резове код друге робе - појаснила је Шешлија.
Аутор: Анита Јанковић Речевић
