"Весели строј" ове јесени се тек симболично зажарио у двориштима грађана који су, и поред тога што су шљиве ове године лоше родиле, одлучили да не напуштају традицију па пеку мање количине ракије.
Домаћини широм Српске кажу да је шљива подбацила, те да су бурад, као и гране, остала празна. Ипак слабији род није угасио дружење и добру вољу која увијек прати овај стари обичај.
Милан З. из Котор Вароша, у чијем шљивику има више од 100 стабала, рекао је за "Глас Српске" да шљиве није било ни за појести.
- Ранијих година у нашем дворишту весело је кључало од доброг рода, због чега смо и по три дана знали пећи ракију - каже овај Которавошанин.
Додаје да узгаја двије врсте шљива, чачанку и бјелицу.
- На постојећи број стабала засадили смо још 60. Ове године род је подбацио, због чега су бурад остала сува. Раније смо имали и по 50 казана јер су се гране савијале од плодова, а ове године шљиве је било само за неколико тегли пекмеза - прича он.
Иако очекују знатно мање ракије него претходних година, "весела машина" остаје традиција у домаћинству Биљане Ђ. из Мркоњић Града. Она каже да су раније имали и више од 200 литара ракије, ове године се надају да ће имати бар 50.
- Година је добро почела, али кад је дошао ред на брање, много плодова је пропало на грани због лоших временских услова. Имамо 40 стабала савке која, нажалост, већ изумире. Ове године имамо близу пет котлова, а раније смо имали и више од 20 од исте сорте - каже она.
Бањалучанин Владо С. који годинама пече ракију, како себи, тако и другима, прича за "Глас" да не памти овако лошу сезону.
- Иако је род рекордно слаб, то није спријечило поједине грађане да испеку мање количине од шљива које су успјели прикупити на својим имањима. Углавном је ријеч о два до три котла - казао је овај врсни познавалац ракије.
Додао је да се ове године највише пече ракија од грожђа и јабуке, а најмање од шљиве.
- Такође, квалитет ракије није лош иако је година била слабо родна. Доста зависи и од тога како је домаћин припремио ком за дестилацију - истакао је он додавши да је претходна година била сушта супротност овој.
Из Инспектората Републике Српске рекли су за "Глас" да физичка лица могу да праве домаћу ракију за своје потребе, али да је не могу продавати, јер то право имају само регистровани произвођачи који испуњавају све законске услове.
- Имајући у виду традицију нашег поднебља да физичка лица за властите потребе производе различита алкохолна пића, најчешће вино и ракију, законом није забрањено да и даље одржавају ту традицију - навели су из Инспектората и додали да нема законског ограничења количине ракије коју физичка лица могу произвести за властите потребе.
Међутим, како су навели, физичка лица која производе ракију за властите потребе не могу исту стављати у промет и продавати, јер за такав производ не постоји доказ о поријеклу, исправности, као ни безбједности за људску употребу.
КАЗНЕ
Уколико физичка лица ракију, произведену за властите потребе, супротно закону ставе у промет, прописана је казна од 500 до 1.500 КМ. Такође, из Инспектората Српске нагласили су да је алкохол акцизна роба те да у том погледу подлијеже и обавезама дефинисаним Законом о акцизама. Републичка пољопривредна инспекција врши контролу свих регистрованих произвођача јаких алкохолних пића, као и физичких лица за која постоје сазнања да врше нелегалан промет истих и тиме у сфери сиве економије представљају нелојалну конкуренцију регистрованим произвођачима. У складу са наведеним, инспекција не контролише "печење" ракије у домаћинствима, већ промет исте уколико постоје сазнања да се он врши нелегално.
