Посланици Европског парламента изгласали су амандман на Извјештај Одбора за спољне послове у којем позивају Савјет ЕУ да наметне санкције Милораду Додику, српском члану Предсједништва БиХ.

Како јављају поједини медији, за амандман је гласало 504 посланика, а у амандману се истиче да Додик и његови савезници подривају државне структуре БиХ и стварају егзистенцијалну пријетњу њеном јединству и територијалој цјеловитости.

Амандман су поднијели посланици Маркуес, Пицула и Ројтен, а против су били представници ХДЗ-а БиХ.  У амандману се, како је јављено, осуђују неуставне сецесионистичке мјере власти РС, чији је циљ, како се наводи, успостава паралелних институција у подручју медицине и медицинских производа, правосуђа, одбране, безбједности и опорезивања. Резолуције и одлуке ЕП-а нису обавезујуће са Савјет ЕУ и шефове влада, који једини имају надлежност да донесу одлуке, а Савјет ће у формату министара спољних послова у понедјељак расправљати о увођењу санкција. Улога ЕП-а није да доноси одлуке, већ да, паралелно са Савјетом ЕУ, потврђује приједлоге Европске комисије. 

Подсјећања ради, од 2011. године на снази је механизам за санкције за подривање стабилности БиХ, али до сада није ниједном искориштен. Према мишљењу аналитичара, постоји реална могућност да Савјет овог пута донесе мјере које би могле укључивати различите видове санкција. Да би санкције биле усвојене, потребна је једногласна одлука Савјета, с обзиром на то да су према европским правилима за безбједност и одбрамбену политику потребне сагласности свих земаља чланица. Међутим, с обзиром на то да је механизам за санкције за БиХ на снази од 2011. године, поједине земље чланице сматрају да су санкције у склопу тог механиозма могуће и простом већином у складу с правилима Савјета, односно да у одлуку буде укључено барем 15 од 27 земаља ЕУ, или 65 одсто укупне популације ЕУ.

Уколико ЕУ ипак на крају не успије донијети одлуку о санкцијама, очекује се да ће око 20 земаља ЕУ самостално донијети одлуку о санкцијама.