Много ми значи све ово, узбуђена сам, срце ми тренуто лупа 200 на сат. Коначно је добио славу и признање, што је и заслужио за живота. Надам се он да одозго сада све ово гледа, потресне су ријечи Нине Вујошевић, кћерке чувеног нишког хирурга др Миодрага Лазића, уочи данашње промоције књиге посвеће овом великом човјеку и љекару.

Подсјећања ради, др Миодраг Лазић, или доктор Лаза, како је познат у Србији и Републици Српској, преминуо је од корона вируса 14. априла ове године, до посљедњег дана лијечећи своје пацијенте.

– Пуно пријатеља се јавља, и пуно подршке добијам и преко мејла и на друштеним мрежама, на стотине писама сам добила и из Канаде, Европе… Пишу ми њихове личне приче како им је мој отац спасао трогодишње дијете, или нечијег мужа, како су они данас велика срећна породица захваљујући мом оцу… То ми много значи – рекла је Нина Вујошевић новинарима. Како је додала, тужно је што је овако, тек након његове смрти, већи дио Србије сазнао за њега.

– Али ми смо се, говорим у име цијеле породице, поносили њиме и знали за његова добра дјела. Али у томе се огледа и сва његова величина. Цијелог живота је био скроман човјек, никада се није хвалио својим успјесима, волио је свој посао, био је велики хуманиста – рекла је његова кћерка. Промоција књиге „Дневник ратног хирурга” др Миодрага Лазића из едиције „Ратник” у издању Медија центра „Одбрана” Министарства одбране, одржана је данас у Официрском дому у Нишу.

У дневнику др Миодрага Лазића, недавно преминулог љекара из Ниша, описане су борбе за пробој посавског коридора, названог „пут живота“, у јуну 1992. године, а потом борба за спасавање живота рањених цивила и војника на сарајевском ратишту гдје је као ратни хирург провео четири године. У програму представљања учествује уредник издања Мирослав Тохољ и писац поговора проф. др Горан Максимовић. Промоцији присуствују чланови породице Лазић.

Смрт др Лазића потресла је не само Ниш, него и цијелу Србију и Републику Српску. Нишлије су се од др Лазе опростиле 18. априла тако што су изашли на прозоре, аплаудирали му уз звуке „Марша на Дрину“ (уз ову пјесму омиљени др Лаза и желио да буде испраћен) у вријеме његове сахране на Новом гробљу, будући да је тада у току био полицијски час.

Несумњиво је да би у било којим другим околностима српског медицинског хероја на посљедњи починак испратиле хиљаде грађана Ниша и околних градова на југу Србије, будући да је годинама, како у Нишу, тако и током рата у Републици Српској, спасио небројено много живота. Но, иако су били спријечени да дођу на посљедњи испраћај, Нишлије су нашле начин да се одуже свом др Лази.

Његово писмо, у којем је навео да није желио да се повуче, упркос ризику који су носиле његове године и здравствено стање, још једном су потврдиле величину овог човјека чије ће моралне норме и људске квалитете тешко неко надмашити у догледно вријеме.

Миодраг Лазић, рођен је у Земуну, 31. маја 1955. године. Био је српски примаријус, хирург и књижевник. Био је ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јуни 1991 — јули 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве. У овом периоду је написао аутобиографско дјело “Дневник ратног хирурга” (Книн 1991 — Српско Сарајево 1995). Његов отац био је официр ЈНА, и током службе добија прекоманду за Ниш. У Нишу др Лазић завршава гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години.

Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршкој клиници Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац. За вријеме ратова деведесетих година прошлог века спасавао је животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској. За све што је тада учинио као ратни хирург-добровољац Орденом Светог Саве одликовао га је тадашњи српски патријарх Павле.

Као хирург је учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године, радио је у ратној болници “Коран” на Палама, један је од оснивача ратне болнице “Жица” у Блажују на првој линији фронта код Сарајева гдје је током 40 мјесеци, као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева, обавио више од 3.500 операција, пише Блиц.