Иако су за мјере пронаталитетне политике у Републици Српској за четири године повећана финансијска средства и издвојено скоро 940 милиона марака, права корисника истовремено су смањена.

- За реализацију мјера пронаталитетног карактера од 2016. до 2020. године је издвојено око 940 милиона КМ, од чега је око 80 одсто финансирано из средстава прикупљених у систему обавезних доприноса - истакнуто је у извјештају ревизора.

Како је ревизор нагласио, увођење пронаталитетних мјера од стране институција Републике Српске је најчешће било резултат адхок приступа без адекватних анализа и евалуација.

Повећана финансијска издавања, а смањена права корисника

У Извјештају је наведено да посматрани период од четири године карактерише повећање броја пронаталитетних мјера, али да су исто тако повећана издвајања финансијских средстава за њихову реалиазцију уз истовремено смањење броја корисника права.

- Провођење мјера које имају пронаталитетни карактер прате одређени ризици институционалне, правне, финансијске и административне природе - упозорио је ревизор.

Такође су забиљежили да се функционисање надлежних институција у области популационе и пронаталитетне политике у пракси значајно разликује од оног дефинисаног правним оквиром Републике Српске, а комуникација и координација између надлежних институција није на задовољавајућем нивоу.

- У стратешком оквиру за вођење пронаталитетне политике Реублике Српске постоји дисконтинуитет јер нацрти стратегија за унапређење и развој подршке породицама, након разматрања на сједницама Владе РС, нису усвојени - истакнуто је у Извјештају.

Нису дефинисани сврха, ни циљеви који се њима желе постићи

У Републици Српској је тренутно у примјени 30 мјера које имају директан или индиректан пронаталитетни карактер из различитих области, али према анализама ревизора оне нису систематизоване ни у једном званичном акту РС, нити су јасно дефинисани сврха и циљеви који се желе њима постићи, као ни индикатори за праћење њихове успјешности.

Наглашено је да су остваривање појединих права дефинисаних тим мјерама пратили бројни проблеми у примјени, најчешће институционалне и финансијске природе.

- Надлежне институције у претходном периоду нису дале адекватан значај провођењу пронаталитетних мјера нефинансијског карактера, па су мјере едукативне и промотивне природе биле ограниченог обима, трајања и утицаја. Анализа успјешности мјера није вршена на адекватан начин од стране надлежних институција - стоји у Извјештају.

Испитиване надлежности бројних институција

Додали су да је информисање Народне скупштине и Владе Републике Српске о демографској ситуацији било спорадично, док је извјештавање о успјешности мјера изостало.

Ревизори замјерају надлежним институцијама РС што дефинисање, измјена и провођење мјера није било у функцији унапређивања, познавања, разумијевања, прихватања и повјерења у пронаталитене мјере од стране потенцијалних корисника.

Проведена ревизија је у овом конкретном случају обухватила испитивање надлежности Владе Српске, Министарства породице, омладине и спорта, Министарства здравља и социјалне заштите, Министарства просвјете и културе, Министарства рада и борачко инвалидске заштите, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства финансија, Пореске управе, Инвестиционо-развојне банке, Јавног фонда за дјечију заштиту, Фонда здравственог осигурања, Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Агенције за аграрна плаћања и Савјета за демографску политику Републике Српске.