Апелациони суд у Београду потврдио је рjешење Вишег суда у Београду којим је потврђена прва оптужница коју је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло против четворице официра хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно полициској акцији "Олуја" договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.

Потврђеном оптужницом обухваћена су четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић (69) из Пуле и Данијел Боровић (64) из Вараждина.

На терет им се ставља да су извршили кривично дjело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Другостепени суд је одбио жалбе бранилаца окривљених и потврдио првостепену одлуку Посебног одjељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, прецизирано је у одлуци објављној на сајту Апелационог суда у Београду.

По наложењу Апелационог суда првостепени суд је правилно закључио да има довољно доказа за подизање оптужнице, те да није потребно боље разјашњење ствари јер докази прикупљени дају основа за закључак да се окривљени оправдано сумњиче за кривично дjело за које се терете.

Односно, како је прецизирано у одлуци, ти докази су довољни за закључак о постојању оправдане сумње неопходне за изношење ове кривичноправне ствари пред суд и ускоро се очекује почетак суђења.

Након ове одлуке Апелационог суда може се очекивати да оптуженима ускоро буде заказан почетак суђења пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду.

У оптужници у коју је Танjуг имао увид пише да је "Олуја" подразумијевала напад на јужни и сјеверни дио Републике Српске Крајина (РСК) са циљем да се у кратком року Војска РКС порази и преузме контрола над тим дијелом РСК, а предсједавајући састанка на коме је одлука дониијета, покојни хрватски предсједник и врховни командант Фрањо Туђман, пренио је да за ту одлуку, постоји подршка Њемачке, НАТО и Сједињених Америчких Држава, као и подршка да, како је рекао "нанесемо такве ударце да Срби практично нестану".

Циљ ове акције био је, према оптужници, да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живјело у Хрватској, с тим да им се оставе два путна правца за излазак.

Туђман је тада, наводи се, рекао да Србима треба тобоже јемчити грађанска права и јавно их позвати да се не исељавају, али истовремено им, преко радија и телевизије, односно путем летака, саопштавати којим се путним правцима становништво креће , односно напушта Хрватску.

Оптужени су након тога, наводи се у оптужници, спровели поменуту брионску одлуку и наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за посљедицу имало смртно страдање и рањавање више цивила српске националности и панично бјежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живјели и више се не враћају, што је довело и до промјене етничког састава Хрватске.

Према оптужници, сада покојни генерал бојник Јосип Чулетић, је у својству руководиоца Центра оперативног руковођења издао наређење оптуженом Микцу команданту 92. Зракопловне базе Пула, и Зденку Радуљу команданту 91. Зракопловне базе “Плесо”, Загреб, за авинонске нападе по циљевима на земљи, што укључује и цивилно становништво које је бјежећи од напада хрватске војске и полиције већ напустило своје домове у Хрватској и прешло у дубину територије сусједне међународно признате државе Босне и Херцеговине.

Становништво се, кретало према препорукама хрватских власти, путевима који су им од њих били сугерисани као сигурни и отворени за одлазак, у колонама у којима није било војних формација, оклопних војних возила, тенкова или тешког наоружања Војске РСК.

Микац је, поступајући по добијеном наређењу , наредио Јеленићу авионски напад на избjегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.

Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избjегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Новци-Приједор извлачећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.

Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион “Миг 21” (који је претходно пребазирао из Пуле на аеродром у Сплиту) изврши напад по избјегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.

Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најпре прелетио избјегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском) , а потом окренуо авион и у повратку, иако је видио да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избјегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.

У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.

Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици НН пилота да користећи два авиона "Миг 21” (са аеродрома Плесо) изврше напад по избјегличкој колони која се кретала путе Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у мјесту Сводна, Општина Босански Нови.

Они су најприје прелетјели избегличку колону (која је до тада превалила више од 15 километара од границе са Хрватском, а потом окренула авионе и у повратку, иако су видели да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избјегличкј колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена 3 цивила.

У овим нападима, за сада је идентификовано: 13 убијених особа од којих је четворо дјеце, као И 24 рањених особа.

Тужилаштво је истакло важност овог предмета и предложило да се оптужнима суди у одсуству, иако нису доступни правосудним органима Србије, јер, како је образложило у оптужници протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна и Херцеговина покренути кривичне поступке против одговорних за кривично дјело.