Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ дао је одобрење Српском удружењу за кривичноправну теорију и праксу из Београда да спроведе истраживање у судовима у БиХ који су судили и суде у предметима ратних злочина, а у том удружењу очекују да неће бити проблема ни препрека у раду.
Српско Удружење за кривичноправну теорију и праксу је, наиме, најавило опсежно истраживање процесуирања ратних злочина на подручју бивше Југославије, а зелено свјетло из БиХ добили су на једној од посљедњих сједница ВСТС-а. То је за “Глас Српске” потврдио и предсједник Удружења Станко Бејатовић, уз оцјену да је то позитиван знак.
- Ово ће нам помоћи да добијемо увид у предмете, надам се, свих судова који су судили. Видећемо. За сада иде и са осталим земљама у којима су смо тражили приступ предметима - рекао је Бејатовић.
Ранији план је био да документацију прибаве до краја године, до половине идуће године да обраде прикупљену грађу, а да у другој половини изађу са првим резултатима истраживања. Прогнозе су се, сада, мало промијениле.
- Документација је обимна, а чекали смо и сагласност. Поједини судови су тражили да сагласност да Високи судски и тужилачки савет. Нико није рекао да неће да нам изађе у сусрет, али им је била потребна одлука Већа. Надам се да и убудуће неће бити проблема, као и да ћемо до априла идуће године прикупити сву документацију. Има доста посла, доста предмета и судова који су судили - рекао је Бејатовић.
Припреме за рад на пројекту су започете у другој половини прошле године, а идеја је присутна неколико година. Истраживањем треба да буду обухваћена питања која се односе на ефикасност откривања, процесуирања и степен кажњивости или некажњивости ратних злочина на простору бивше Југославије од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године кроз њихово процесуирање пред Хашким трибуналом и судовима Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе. Ријеч је о једном, не само до сада неспроведеном, већ и о обимном истраживању које треба да обухвати што већи број кривичних предмета ратних злочина у том периоду, а о обимности говори и то да подаци треба да дају одговор на 74 питања из сачињеног упитника.
Бејатовић је раније за “Глас Српске” истакао да, иако обавеза процесуирања важи једнако за све, сматра да нису сви подједнако спремни ни вољни да испуне ту обавезу. Поновио је да су два разлога због чега су ушли у овај посао. Први је садржан у чињеници да је суђење за ратне злочине један од најважнијих корака у процесу помирења, развоју добросуседских односа и стабилности у региону бивше Југославије.
- Друго, у народу којем припадам, три су већинска става - да се у највећем проценту процесуирају припадници српског народа, да код два друга народа нема истинске воље за предузимање мера привођењу правди због учињених ратних злочина од припадника тих народа те да је Хашки трибунал основан с циљем да суди припадницима српског народа и да у раду трибунала у не малом броју случајева предност има политика над правом, што не би смело да се деси. Уз научно-истраживачке методе, желимо да докажемо да ли су ти ставови оправдани или не - закључио је Бејатовић.
Циљеви
Станко Бејатовић је поновио да је циљ одговарање на питање достигнутог степена ефикасности откривања, процесуирања и суђења за кривична дјела ратних злочина, како збирно, тако и по појединим државама и Хашком трибуналом те да ли правосудне институције четири државе и Хаг имају исти приступ у откривању, процесуирању и суђењу лица окривљених за ратне злочине без обзира на националну припадност.
- Циљ је да се добије што потпунија слика казнене политике - закључио је.
