Visoki sudski i tužilački savjet (VSTS) BiH dao je odobrenje Srpskom udruženju za krivičnopravnu teoriju i praksu iz Beograda da sprovede istraživanje u sudovima u BiH koji su sudili i sude u predmetima ratnih zločina, a u tom udruženju očekuju da neće biti problema ni prepreka u radu.

Srpsko Udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu je, naime, najavilo opsežno istraživanje procesuiranja ratnih zločina na području bivše Jugoslavije, a zeleno svjetlo iz BiH dobili su na jednoj od posljednjih sjednica VSTS-a. To je za “Glas Srpske” potvrdio i predsjednik Udruženja Stanko Bejatović, uz ocjenu da je to pozitivan znak.

- Ovo će nam pomoći da dobijemo uvid u predmete, nadam se, svih sudova koji su sudili. Videćemo. Za sada ide i sa ostalim zemljama u kojima su smo tražili pristup predmetima - rekao je Bejatović.

Raniji plan je bio da dokumentaciju pribave do kraja godine, do polovine iduće godine da obrade prikupljenu građu, a da u drugoj polovini izađu sa prvim rezultatima istraživanja. Prognoze su se, sada, malo promijenile.

- Dokumentacija je obimna, a čekali smo i saglasnost. Pojedini sudovi su tražili da saglasnost da Visoki sudski i tužilački savet. Niko nije rekao da neće da nam izađe u susret, ali im je bila potrebna odluka Veća. Nadam se da i ubuduće neće biti problema, kao i da ćemo do aprila iduće godine prikupiti svu dokumentaciju. Ima dosta posla, dosta predmeta i sudova koji su sudili - rekao je Bejatović.

Pripreme za rad na projektu su započete u drugoj polovini prošle godine, a ideja je prisutna nekoliko godina. Istraživanjem treba da budu obuhvaćena pitanja koja se odnose na efikasnost otkrivanja, procesuiranja i stepen kažnjivosti ili nekažnjivosti ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine kroz njihovo procesuiranje pred Haškim tribunalom i sudovima Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore. Riječ je o jednom, ne samo do sada nesprovedenom, već i o obimnom istraživanju koje treba da obuhvati što veći broj krivičnih predmeta ratnih zločina u tom periodu, a o obimnosti govori i to da podaci treba da daju odgovor na 74 pitanja iz sačinjenog upitnika.

Bejatović je ranije za “Glas Srpske” istakao da, iako obaveza procesuiranja važi jednako za sve, smatra da nisu svi podjednako spremni ni voljni da ispune tu obavezu. Ponovio je da su dva razloga zbog čega su ušli u ovaj posao. Prvi je sadržan u činjenici da je suđenje za ratne zločine jedan od najvažnijih koraka u procesu pomirenja, razvoju dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu bivše Jugoslavije.

- Drugo, u narodu kojem pripadam, tri su većinska stava - da se u najvećem procentu procesuiraju pripadnici srpskog naroda, da kod dva druga naroda nema istinske volje za preduzimanje mera privođenju pravdi zbog učinjenih ratnih zločina od pripadnika tih naroda te da je Haški tribunal osnovan s ciljem da sudi pripadnicima srpskog naroda i da u radu tribunala u ne malom broju slučajeva prednost ima politika nad pravom, što ne bi smelo da se desi. Uz naučno-istraživačke metode, želimo da dokažemo da li su ti stavovi opravdani ili ne - zaključio je Bejatović.

Ciljevi

Stanko Bejatović je ponovio da je cilj  odgovaranje na pitanje dostignutog stepena efikasnosti otkrivanja, procesuiranja i suđenja za krivična djela ratnih zločina, kako zbirno, tako i po pojedinim državama i Haškom tribunalom te da li pravosudne institucije četiri države i Hag imaju isti pristup u otkrivanju, procesuiranju i suđenju lica okrivljenih za ratne zločine bez obzira na nacionalnu pripadnost.

- Cilj je da se dobije što potpunija slika kaznene politike - zaključio je.