У простору Галерије „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи вечерас су промовисане три књиге Здравка Миовчића, лауреата Шантићеве награде за ову годину и једног од најистакнутијих савремених српских пјесника.

Представљене су књиге поезије „Књига лишћа“, „Метафизички подрум“ и „Нити ђедових прича“, а поред аутора, о њима је говорио и академик Ранко Поповић.

Миовчић је навео да су мотиви о којима пише љубав, завичај, природа, вино и ракија, боемске теме.

Он је навео да је од 2011. године издао 10 књига, те да је у књизи „Нити ђедових прича“ говорио о родном мјесту Ледићима и дједу Митру, који ми је у животу, каже, био главни орјентир.

Награду са именом великог Алексе Шантића, која се додјељује сваке три године, Миовчић је добио за "Књигу лишћа", а како је навео, у њој је заокружена једна велика тема његове поезије - михољско љето.

- То је стална тема у мојој поезији, а михољско љето је и садашње доба мог живота – рекао је он додајући да Шантићеву награду прижељкује сваки пјесник.

Говорећи о књизи „Метафизички подрум“, аутор је испричао како је дошао на идеју да је тако наслови.

- За вријеме студентских дана на Филозофском факултету у Сарајеву постојала је у неком подруму кафана „Макарска“ на Маријином двору. У тој кафани су и професори и студенти проводили вријеме и звали смо је „метафизика“ или „метафизички подрум“ – навео је он.

Фото: katera.news

Пјесничка књига „Метафизички подрум“ уоквирена је двјема пјесмама пролошком и епилошком – „О пороцима“ и „О жеђи“, између којих се налазе четири циклуса пјесама, насловљени: „У музеју ракије“, „У винском подруму“, „Из лирског подрума“ и „Манастирски подрумар“.

Академик Ранко Поповић је навео да је Миовчић један од најзначајнијих данашњих српских лиричара те да пише мелодичну поезију, језички пуну и дубоко религиозну.

- Стари Грци су говорили да стих лирског пјесника мора бити фин и лак да може да га понесе лептир на једном крилу. Е управо такву поезију пише Здравко Миовчић. Он је један од најизразитијих српских религиозних пјесника данас, с тим што се та религиозност не појављује у првом слоју текста - истакао је Поповић.

Он је додао да Миовчићеву поезију осјете танкоћутнији читаоци, без обзира о чему пише, о завичају као у "Нитима ђедових прича" и "Књизи лишћа", за коју је, каже, са пуним правом добио и Шантићеву награду, или је ријеч о књизи боемских тема "Метафизички подрум".