У Народном позоришту Источно Сарајево синоћ је изведена премијера позоришне представе „ Равнотежа једноставног анђела“ која је одушевила многобројну публику а резултат је заједничке продукције Студија Театролог и Народног позоришта Источно Сарајево.

Аутор текста и редитељ ове представе Зоран Тодоровић инспирацију за овај драмски комад је пронашао у драми „Емигранти“ пољског писца Славомира Мрожека.

У овом културном догађају, који носи снажну умјетничку и друштвену поруку, а публика је имала прилику да ужива у јединственом сценском остварењу што је потврдио и громогласни аплауз након њеног извођења. Тодоровић је за "Глас Српске" рекао да се сада појавио прави тренутак за рерализацију ове представе и да је ово једна од његових жеља да адаптира "Емигранте".

- Жеља је да их баш промијеним јер ово више нису емигранти ни издалека, и ово могу препознати људи који добро познају тај комад, који познају позориште.Нисам се хтио бавити политиком ни код нас нити у Шведској гдје су се ово двоје младих људи нашли заробљени игром судбине и својих живота. Код мене су два лика, мушки и женски а код Мрожека су два мушкарца , а знам да постоји варијанта и са двије жене - појаснио је Тодоровић.

Он је додао да је ову ситуацију у којој су се нашли његови јунаци мало теже оправдати због питања како то двоје људи који нису у љубавној вези живе негдје са стране , потпуно различити, дијеле неке ситнице и недаће које можда нама изгледају смијешне, али да нису смијешне људима који живе на такав начин.

- То је прича која ће оголити двије судбине које су можда обичне, али када се то мало размота нису обичне. У драми имамо откривање тајне која се обично открива на крају драме и ништа није нарушено, па се може констатовати да је драма ефектна, романса постоји , али се не види него наслућује што је много дубље од романсе, двије искрене љубави које нису путене – напоменуо је Тодоровић.

Он је оцијенио да је ријеч о добром комаду који треба да се игра и да ће се сигурно играти. Тодоровић је открио да је план да се ова представа уврсти у редован репертоар од почетка идуће сезоне.

Вршилац дужности директора Народног позоришта Јелена Крстић рекла је "Гласу" да премијера ове представе представља посебан моменат и да ју је радило Народно позориште у сарадњи са студиом „Театролог“ и да је урађена поводом Дана и крсне славе „Спасовдана“ општине Источно Ново Сарајево.

- Надам се да ће представа задовољити интересовање публике и да ћемо је још дуго изводити - рекла је Крстићева и додала да имају у плану да са овом представом гостују у другим градовима и да сматра да ће представа имати дуг и успјешан живот.

Глумци Марија Новаковић и Милан Димић, чланови ансамбла Народног позоришта Источно Сарајево, након премијере ове представе нису крили задовољство и за Глас су рекли да су ово емотивно и бурно доживјели.

- Кроз цијелу представу публика је то добро попратила и испратили су нас од почетка до краја. По аплаузу смо видјели да је представа одлично прихваћена, поруке и жаоке су схватили. Дошло је до излива емоција, а то су овдје биле сузе, да ли због тога што су њихови најмилији отишли сузе туге или због тога што су њихови најближи ту сузе радоснице.Изазвали смо емоцију што је и циљ представе - рекао је Димић.

Новаковићева је напоменула да је такође задовољна како је публика реаговала.

- Нисам могла ни да претпоставим и требало нам је да видимо како ће представа бити прихваћена јер док смо је стварали било нам је јасно али нисмо знали да ли ће публика да неке ствари схвати и препозна. Очигледно јесте и стога сам задовољна и мислим да ће бити све боље.

Ову премијеру посвећујем својој мами која није могла да дође вечерас - рекла је Новаковићева.

Они су открили да су представу почели да спремају у фебруару али да су упоредо радили још једну представу, те да су стога имали и паузе , те да се на представи интензивно радило мјесец и по до два. На питање како је данас бити глумац Новаковићева каже да је то прелијепо.

- Нама је најважније да играмо. Глумац док год игра, он је жив. Ми се не жалимо и нама је феноменално - оцијенила је Новаковићева.

Димић истиче да то захтијева доста труда , доста одрицања, доста улагања, али да се то исплати.

- Кад видимо да су нам сале увијек готово пуне иако смо младо позориште и публика нам врати ту енергију. Имамо слободу да се понашамо како је то писац или редитељ написао, да додамо нешто своје . Овај посао радим из љубави и не бих га мијењао за не знам које милионе - нагласио је Димић.