Aрхимандрит Лазар Стојковић, игуман манастира Заграђе, на граници Црне Горе и Републике Српске у Епархији будумљанско-никшићкој, преминуо је у 64. години након краће болести.

Игуман Лазар упокојио се јуче у Београду, гдје је био на лијечењу.

Настојатељ задужбине херцега Стефана повише Шћепан Поља у Црној Гори, отац Лазар остаће упамћен у народу фочанског и пивског краја, али и у цијелој Српској православној цркви, као човјек чврсте вјере, огромне духовне снаге, велики духовник и неуморни умјетник који је својим фрескописом оставио печат у бројним српским светињама.

Рођен је 1958. године у Вршцу у Србији.

Поријеклом је са југа Србије, одакле му је отац као пољопривредни инжењер дошао у Банат.

Гимназију је завршио у Новом Саду, а Академију примјењених умјетности у Београду.

Након што се замонашио у Црној Гори, у манастир Заграђе дошао  је 2001. године када је у току била обнова ове херцегове задужбине из 15. вијека, изнад саставака Пиве и Таре  и мјеста гдје почиње Дрина, а подно Соко града.

Својим прегалаштвом и духовном снагом, камен по камен и фреску по фреску зидао је манастирски комплекс и сабирао народ са обје стране Таре под сводове ове светиње.

Овај вриједни фрескописац, гдје год је стигао, монашким рукодјељем осликавао је српске цркве, поред осталих и Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, а новац зарађен од тог посла улагао је у обнову Заграђа.

Круна његовог прегалаштва је задивљујући фрескопис овог манастира, којег је сам осликао, тако да се може рећи да је обнова манастирске Цркве Светог Јована Крститеља са изградњом конака, његова животна мисија, коју је успјешно привео крају.

Тачније, највећи плод његовог неуморног и физичког и духовног рада је духовно узрастање и обнова духовног заједништва народа са обје стране Таре, раздвојеног међудржавном границом, а кроз обнову литургијског живота на мјесту гдје је некада била престоница херцеговог Војводства од Светог Саве.

Манастир Заграђе је 29. септембра 2019. године освештало седам српских владика предвођених тадашњим митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и епископом будимљаско-никшићким Јоаникијием.

Игуману Лазару том приликом је додијељен чин архимандрита, а уз напрсни крст уручен му је и златни орден Светог Георгија Побједоносца Епархије будимљанско-никшићке.

Посебно омиљен био је међу вјерницима у Фочи, гдје је радо и често долазио.

Захваљујући снази духа игумана Лазара и једноставношћу у комуникацији којом је разоружавао, Фочацима је манастир Заграђе постао  мјесто гдје редовно одлазе да пронађу духовни мир.

Упокојењем оца Лазара, Фоча и Пивски крај изгубили су великог пријатеља и духовника, али су добили исто тако великог молитвеника и заступника пред Господом.