Познати глумац Бранко Цвејић преминуо је у 75. години.
Вијест о његовој смрти потврдили су из Југословенског драмског позоришта.
Рођен је у Београду 25. августа 1946. Матурирао је у Петој београдској гимназији 1965. и исте године уписао глуму на Факултету драмских умјетности у Београду.
Заједно са цијелом новом генерацијом глумаца на позив Бојана Ступице постаје члан Југословенског драмског позоришта у мају 1967.
У матичној кући одиграо је преко педесет улога од којих су најзначајније: Лорд Грахам (Лепеза леди Виндермир), Франк (Занат госпође Ворн), Петруњела (Дундо Мароје), Станковић (Пучина), Никола (Наход Симеон), Пера писар (Госпођа министарка), Симеонов-Пишчик (Вишњик).
Највише је сарађивао са редитељем Дејаном Мијачем, као глумац, а касније и као продуцент бројних представа.
Гостовао је и на другим позоришним сценама, између осталог и у Звездара театру - позоришту у чијем је оснивању и сам учествовао.
Био је директор Југословенског драмског позоришта од 2002. до краја 2011. Као помоћник директора био је ангажован у периоду 1986–1999. и именован за оперативног директора с одговорношћу за послове изградње нове зграде Југословенског драмског позоришта 2000. године.
Као продуцент/директор водио је велики број независних пројеката и копродукција.
Добитник је признања интернационалног ранга - Златног ловоровог вијенца на МЕСС-у у Сарајеву, Награде за позоришно стваралаштво „Град театар" фестивала Град театар Будва (2011), награде фестивала Дани Сарајева (2011) и јединствене награде националног значаја, "Никола–Пеца Петровић" Позоришног маратона у Сомбору (2006). Године 1989. добија Специјално признање Југословенског драмског позоришта. На Стеријином позорју, добио је глумачке награде листа Вечерње новости за улогу Николе у представи Наход Симеон, 1981. и награду листа Глас омладине за улогу Петруњеле у Дунду Мароју, 1977.
Бранко Цвејић припада генерацији српских и југословенских позоришних, филмских и телевизијских глумаца која је, крајем шездесетих година прошлог вијека, освојила, потпуно преузела и радикално измјенила изглед овдашњег глумишта, направивши довршен стилски преокрет којим је најављени дах модерности из претходне деценије коначно постао доминантним сценским изразом у складу са духом епохе и кретањима у сценским уметностима у свијету.
Допринос Бранка Цвејића овој глумачкој револуцији кулминирао је у телевизијској серији, као и каснијем филмском наставку, "Грлом у јагоде", аутора Срђана Карановића, у којој је овај стилски преврат, најављен бројним ранијим улогама у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, као и на филму и телевизији, „озваничен" и устоличен. Ова улога учинила је Бранка Цвејића једним од водећих драмских умјетника своје генерације и ондашње Југославије.
Још већи и значајнији јесте допринос Бранка Цвејића у улози управника Југословенског драмског позоришта, куће у којој је провео свој цијел о радни вијек. Још од средине осамдесетих ангажован као драгоцјена и кључна особа, први сарадник легендарног управника Јована Ћирилова, Цвејић је био идеална спона између трију позорница ЈДП-а и управљачке структуре Куће.
Простије речено, континуитет огромних успјеха позоришта, од времена представа какве су биле Путујуће позориште Шопаловић, Родољупци, Буђење прољећа, Дозивање птица, Баал, Пер Гинт, Сеобе, Ружење народа, Позоришне илузије, Буре барута и десетине других – био је могућ само кроз предан и поуздан радно-оперативни ангажман Бранка Цвејића. Многе од ових представа нису само врхунски умјетнички домети, него и потпуни продукцијски искораци по разним основама, од њихове физичке величине до употребе до тада незамисливих сценских поступака, материјала и ефеката.
Уз Јована Ћирилова, Бранко Цвејић је кључна особа за континуитет успјеха Куће, не само у земљи, него и на бројним, најчешће фестивалским, гостовањима у иностранству.
ЈДП је израсло у један од водећих европских театара, што је потврђено и чланством у Европској позоришној конвенцији, а убрзо затим, 2006. године, и позивом за чланство у најзначајнијој позоришној асоцијацији континента – Унији театара Европе коју је, пре више од тридесет година основао један од највећих редитеља у историји позроришта, Ђорђо Стрелер. Цвејићев управнички рад карактеришу даљњи реперотарски продори, настојање на начелу да је ЈДП кућа у којој раде најбољи умјетници у свим областима.
Начело отворености у избору сарадника – свих водећих личности региона, баш као и непрестано укључивање млађих и најмлађих умјетника, учинило је да ЈДП у управничкој епохи Бранка Цвејића гостује на три континента, у седамдесетак градова свијета, да вишекратно освоји све могуће домаће и регионалне награде у категоријама најбољих представа, као и појединачних умјетничких домета који би тешко били могући без управничког ангажмана. Представе Шине, Хадерсфилд, Скуп, Скакавци, Сањари, Елијахова столица, Рођени у YУ, Федрина љубав, Млетачки трговац, Метаморфозе, као и десетине других, представљају сталну поставку једног имагинарног музеја српског и европског театра двадесет првог вијека, антологијске вриједности вишеструко потврђене највећим могућим званичним наградама, преноси Б92.
Бранко Цвејић, ликом и дјелом, оставља за собом особен и светао траг, трајан допринос не само српској култури, умјетности и друштву, а у свом театру, Југословенском драмском позоришту, остаће запамћен као једна од најзначајнијих личности у богатој историји те куће.
